У Србији се наводњава 52.000 ха односно око 3%пољопривредног земљишта, то је по анализама стручњака знатно мање од просека у државама чланицама ЕУ. Како би сезаостатак надокнадио интензивно се граде нови регионални системи за наводњавање и у Војводини које је наше главно
пољопривредно подручје и у централној Србији. Држава припрема стратегију наводњавања и одводњавања како би се проценило постојеће стање и обезбедили услови да у ери климатских промена имамо довољно воде за производњу квалитетне хране. Наш колега Иван Јовановић из Радио Београда истраживао је ову теми и сазнао следеће:
„У селима око Гружанског језера суша је ове године пољопривредницима направила озбиљне проблеме, кажу да без кише и без наводњавања нема више производње квалитетне хране“.
Пољопривредници су му навели примере озбиљности суше.Један домаћин се пожалио да му бунар никад није био без 8м воде, сад има једно 4-5. Други каже да ко има воду он ће даполива баште, ко нема он не може а трећо сматра да је изгодине у годину све лошије и лошије. Јако је сунце, кише су све ређе и ређе, баш је велики проблем за пољопривреду.
„Како би се ишло у корак са проблемима у пољопривреди и на терену највише нових система за наводњавање гради се у Војводини, рекао је Игор Колаковић из управе ЈП Воде Војводине. Игор Колаковић, из управе ЈП Воде Војводине:
„Тренутно се из Абу Даби фонда на територији Војводине финансира 15 пројекат а који су у тренутно у изградњи,вредности пројеката 25 мил евра, то је друга фаза, из прве фазе је урађено 11 пројеката, који су били вредности 30 мил.евра, све укупно кад се заврши добићемо додатних 100 000 ха
могућности наводњавања.
Илустрација: Србија мора да надокнади заостатак за другим државама кад је у питању наводњавање
Према речима директора ЈП Србија воде, Горана Пузовића,нова инфраструктура за наводњавање гради се у централном делу наше земље. Горан Пузовић, директор ЈП Србија воде:
„Очекујемо да у наредних 6м сва три пројекта буду предата и у Панчевачком риту и у Тополи, и у Чачку, али ту нисмо стали,оно што нас сада чека пројектовања и изградња система за дистрибуцију до парцеле било ког пољопривредног произвођача и ту држава даје кредите и субвенције како би
све културе могли да залијемо, у наредних неколико месеци ћемо пустити један центар за Ресавску долину, развијамо техничку документацију, и решавамо имовинско правне односе за неготинску низију, то су два пројекта која долазе“.
Што се тиче наводњавања Србија има још пуно посла како би у том контексту надокнадила заостатак за државама чланицама ЕУ, поручила је научна саветница у Институту за земљиште Радмила Пивић. саветница у Институту за земљиште: „Пољопривредне површине у РС се наводњавају на свега око 3% што је релативно мало у односу на европски просек. Површине које се наводњавању у Србији су око 52.500 ха, највише се наводњавају оранице и баште, потом следе
воћњаци“. Држава, како је рекла наша саговорница, припрема и нова стратешка документа у вези са наводњавањем и одводњавањем у Србији. Радмила Пивић, саветница у Институту за земљиште:
„Од 2018. се почело са израдом стратегије наводњавања и одводњавања, и у фази је доношења та стратегија која ће дати смернице шта даље, како проширити површине, најбитнија је количина водом којом располажемо.У ери која све више осећа последице климатских промена
пољопривреди ће како тврди Радмила Пивић све више требати савети стручњака који ће морати да процене шта производити, а од којих култура одустати, како би и у времену које долази имали довољно квалитетне хране.
Илустрација: Наводњавање је неопходно и за повртарске културе
ЧИЊЕНИЦЕ
Наводњавана површина широм света заузима око 16% укупне пољопривредне површине, али принос усева износи отприлике 40% укупног приноса. Продуктивност наводњаваног земљишта је 3,6 пута већа од ненаводњаваногземљишта. Новчана вредност приноса наводњаваних усева је
око 6,6 пута већа од приноса ненаводњаваних усева.
НАЦРТ САДРЖАЈА СТРАТЕГИЈЕ ЗА НАВОДЊАВАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Пољопривреда има важну улогу у привреди Републике Србије и учествује у бруто домаћем производу (укључујући прераду хране) са 19,7 %, а у запослености са 23,3%. Регион Војводине чини 47% пољопривредног земљишта у земљи, са 60% наводњаваних површина и 80% газдинстава са преко 50 хектара. Воћњаци се налазе у региону Шумадије и западној Србији (55%) и југоисточној Србији (26%).Иако се Србија може похвалити повољним условима за пољопривредну производњу, осетљивост на климатске промене угрожава продуктивност њених главних усева.
Србија има више од 20.000 м3 расположиве воде за пиће по становнику годишње због важне речне мреже и добрих просечних годишњих количина падавина (од 600 мм до 800 мм у равницама до преко 1500 мм на планинама).
Земља је рангирана знатно изнад просека Европске уније (ЕУ) и има много већу расположивост слатке воде од шест најмногољуднијих земаља чланица ЕУ, које тренутно имају годишње количине испод 3.000 м3 по становнику.
Извор: Агробизнис магазин
