Где извозимо највише боровнице?

Аутор: draganadpetrovic
69 посета

 

„Плаво злато“, како воћари од милоште зову боровницу, добро се котира на српском али и иностраном тржишту, а неколико година уназад доживљава истински процват.То је потврдио и Веселин Ђорђевић из Боровница клуба Србија, који каже да је потражња на нивоу и ове сезоне, а наша боровница понајвише путује ка земљама Запада: у топ три државе су Немачка, Холандија, Велика Британија.

На питање колико нас је пореметио сукоб у Украјини и утиче ли на српски извоз и пласман боровнице, Ђорђевић одговара да не утиче, јер се наши воћари слабије ослањају на Русију и Украјину.

– Русија је све мање заступљена, последњих година фокус је на Западу, он чини 95% извоза које наш Клуб организује. Русија је и даље присутна код воћара који се баве извозом и другог воћа, па проналазе „простор“ да доставе и боровницу на тамошње тржиште. Русија нам није нарочито стратешки битна, да бисмо се базирали на том тржишту. Осим тога, имамо административне изазове који отежавају ситуацију – истиче Ђорђевић за Телеграф Бизнис и додаје:

– Комплекснија је процедура, мора да се наведе име произвођача који је убрао боровницу, да се назначи у камиону палета. Али ајде, све то није спорно, колико је спорно то што је неко прописао да по хектару може да се произведе 4-5 тона, а производња је углавном већа, и ту настаје проблем. Другим речима, прави се проблем тамо где га нема.
Од октобра до маја је период године када Србија увози „плаво злато“, и то махом из Јужне Америке, Чилеа, Шпаније. Количине које добијамо, каже саговорник Бизнис Телеграфа, нису велике, а цена коју налазимо у маркетима – зависи и од те количине.

Илустрација: Прве количине боровница у извоз крећу већ од јуна

Половином јуна крећу и веће количине наше боровнице, а берба траје до краја августа.

Боровница се за многе произвођаче показала као уносан бизнис, премда је прати одређена неизвесност. Наиме, како је боровница берзанска роба, с њом нема калкулације.

– Уберемо, па чекамо цену. Када се убере, мора у кратком року да се добаци до крајње дестинације како би се сачувао квалитет, а тражња у датом моменту дефинише цену – каже Ђорђевић из Боровница клуба Србија, додајући да „није реално знати цену чак ни 10-15 дана унапред“.

– Дешава се да наши произвођачи кажу како су им поскупели ђубриво, инпути, гориво, струја, те да цена, стога, мора бити виша. У овом тренутку, ако узмемо за пример Шпанију, много је већа понуда него потражња. Откупна цена по килограму ове недеље је око 2,45 евра, а у истој недељи 2021. цена је била за евро виша. То је малтене 30% разлике, а инпути су сада скупљи – прича Ђорђевић.

А шта нас чека у јуну?

– Видећемо. Шпанска боровница одличног квалитета се у Београду прошле недеље, у једном великом супермаркету, продавала по цени од 900 дин/кг, то је цена са ПДВ-ом. Притом, то је воће у мањем паковању, а поскупела је и амбалажа, затим транспорт – објашњава Ђорђевић.

Илустрација: Још се не зна колика ће бити цена боровнице ове године

Каже да, иако се откупна цена у Србији још не зна, „није реално да она буде 5, 6 евра“.

Исто тако, осврнуо се и на стање малина и став малинара – о томе колика треба да буде цена „црвеног злата“.

– Лани је била већа цена за индустријску малину него за конзумну боровницу, што није реално; нико не зна још увек шта може да се очекује. Лицитирају се ненормалне цене за дневницу, што не значи да ће оне бити високе. Са друге стране, имамо ситуацију да нам се јављају људи из, рецимо, Бангладеша који у региону беру друго воће, и који су заинтересовани за бербу – закључује Ђорђевић.

Извор: https://www.agrotv.net/zapadna-evropa-je-najznacajnije-trziste-za-srpsku-borovnicu/

ФОТО: Pixabay

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар