Ni trešnje nisu kao što su nekad bile. Pre dve decenije stabla su bila visoka pet, šest metara, a da ih oberu uspevali su samo najsposobniji.Međutim, danas u trešnjarima širom Srbije dominiraju stabla visine do dva metra, koja se mogu obrati sa zemlje.
Voćar i dekan Agronomskog fakulteta u Čačku, Tomo Milošević, kaže da je upravo to ključ uspeha za svakog ko želi da se bavi proizvodnjom ovog voća.“Nekad ste imali rogobatna, mnogo visoka stabla, sa kojih se brala samo jedna petina roda, a sve ostalo propadalo je na drveću, jer nije moglo da se priđe. Sada je to mnogo lakše i efikasnije, cilj je da stabla budu manja i da brzo stupaju u period rodnosti“, kaže Tomo za RINU.
Već danima unazad, berači sa gajbicom u rukama prionuli su na posao u trešnjarima širom Srbije. Oko 80 procenata ovogodišnjeg roda završiće na domaćem tržištu, a voćari se najviše plaše kiše koja ne samo što usporava berbu već i oštećuje plodove.Trešnja je definitivno zvezda u usponu i voćka koja obećava. Cena od 180 dinara po kilogramu je zadovoljavajuća, ali plodovi moraju imati prečnik najmanje od 24 milimetra. Berba trešanja je spor proces, a berači koji beru do osam do deset kilograma na sat su odlični, ali ih je teško pronaći. Mi smo se ove godine oslonili na naše sopstvene porodične snage“, izjavio je Tomo koji znanje koje podeli sa svojim studentima, primeni i u svom voćnjaku.
Prvi zasad Miloševići su posadili pre dvanaest godina, sada imaju posađeno 459 stabala. Njihov trešnjar jedan je od retkih u kom se nalazi petnaest sorti i trinaest različitih podloga za kalemljenje koje su stigle iz različitih delova Evrope.
„Podizanje zasada trešnje po hekatru košta oko 10.000 evra po hekataru , a sa sistemom za navodnjavanje i protivgradnom mrežom, cena se kreće i do 15.000 evra. Trud i ulaganja se isplate“, poručio je Tomo Milošević.
Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=06&dd=16&nav_id=1696362