Квалитетна садница јесте предуслов за добар воћњак, али није гаранција успеха. Погрешан термин садње, оштећен корен, прерано затрављивање, неодговарајући размак или ђубрење напамет могу да успоре развој стабала и одложе улазак у род.
Ненад Поповић, помоћник директора за производњу и пласман производа Института за воћарство у Чачку, издваја десет практичних савета за произвођаче који подижу нови засад или желе да поправе стање у постојећем воћњаку.
1. Кад год је могуће, воће садите у јесен
Вађење садница почиње након завршетка вегетације и опадања лишћа, најчешће крајем октобра или почетком новембра. То је уједно и најповољнији период за подизање новог засада.
„Постоји стара изрека да је свака јесења садња боља од пролећне. Садница посађена у јесен има више времена да успостави контакт корена са земљиштем и спремнија дочека почетак вегетације“, каже Поповић.
Код пролећне садње рок је знатно краћи. Ако се закасни, надземни део може да почне да се развија пре него што корен успостави нормално снабдевање водом. Ризик је посебно велики ако убрзо наступе високе температуре.
2. Пре садње обавезно урадите анализу земљишта
Хемијска анализа показује киселост земљишта, садржај хумуса и обезбеђеност најважнијим хранљивим елементима. На основу резултата одређују се врста и количина ђубрива.
Без анализе произвођач може да примени елементе којих већ има довољно, а да истовремено не надокнади оно што земљишту заиста недостаје.
„Воћари често ђубре напамет и сваке јесени користе исту формулацију. Анализа није скупа, а уз резултат се добија и препорука шта и у којој количини треба применити“, објашњава Поповић.
Анализу треба урадити пре дубоке обраде и основног ђубрења, како би потребна хранива могла равномерно да се унесу у слој земљишта у којем ће се развијати корен.
3. Не бирајте садницу само по висини
Највиша и најбујнија садница није аутоматски и најквалитетнија. Много су важнији развијен и здрав корен, одговарајућа дебљина у кореновом врату, сазрело ткиво и добар однос између подземног и надземног дела.
Добра садница шљиве најчешће је висока око метар и по или више. Пожељно је да има превремене гранчице, од којих касније могу да се формирају основне рамене гране.
Корен не сме да буде исушен, измрзао или озбиљно оштећен током вађења и транспорта. Ако садња не може одмах да се обави, саднице треба правилно утрапити и заштитити од сунца и ветра.
„Добро развијена садница, уз одговарајућу негу, брже формира круну и раније улази у род“, истиче Поповић.
4. Пре садње скратите оштећене и предуге жиле
Коренов систем треба пажљиво прегледати непосредно пре садње. Поломљене, оболеле и механички оштећене делове треба одстранити до здравог ткива.
Здраве жиле обично се скраћују за 20 до 30 одсто укупне дужине, односно приближно за једну трећину. Свеж рез подстиче развој нових младих жила које усвајају воду и хранљиве материје.
Корен не треба радикално скраћивати само да би стао у премалу садну јаму. Она мора да буде довољно широка да се жиле распореде природно, без савијања нагоре.
Посебно је важно да се садница не оставља са незаштићеним кореном док трају припремни радови. Неколико сати изложености сунцу и ветру може значајно да умањи способност пријема.
5. Сваку садницу после садње залијте са око 10 литара воде
Заливање је потребно и када се воће сади у јесен и када земљиште делује довољно влажно.
Вода помаже да се ситна земља распореди око корена и да се уклоне ваздушни џепови. Тако се успоставља бољи контакт између жила и земљишта.
Препорука је да се непосредно после садње дода око десет литара воде по садници. Касније заливање зависи од падавина, типа земљишта и временских услова.
У годинама са дугим периодима без кише наводњавање младог воћњака није додатна мера, већ услов опстанка. Млада садница још нема разгранат корен којим би воду могла да црпи из дубљих слојева.
6. Правилно формирајте круну већ у првој години
Централна водилица најчешће се у пролеће скраћује на висину од 80 до 100 центиметара. Тачна висина зависи од жељеног узгојног облика и распореда превремених гранчица.
Бочне гранчице могу да се скрате на три до четири пупољка, из којих ће се развити нове гране за формирање круне.
Ако је садница посађена у јесен, има добро развијене превремене гранчице и обезбеђено наводњавање, неке од њих могу да се оставе дуже. Уз добру негу могу да донесу прве плодове већ наредне године.
Када произвођач нема сигуран извор воде, боље је да не оптерећује младу биљку раним родом. У том случају приоритет треба да буде развој корена, дебла и основних грана.
7. Не затрављујте млад воћњак одмах после садње
Трава у младом засаду представља конкуренцију за воду и хранљиве материје. То је посебно изражено током прве две до три године, док корен стабала још није довољно развијен.
Препорука је да се земљиште у почетном периоду редовно обрађује и одржава без корова, посебно у зони око стабала.
Искуства из расадника Института показују да се саднице на обрађеном земљишту развијају знатно брже него на површинама које су одмах затрављене. Разлика у развоју може да достигне и две године.
После треће године простор између редова може да се затрави ради лакшег кретања механизације и одржавања земљишта. Простор у реду и даље треба држати без јаке конкуренције корова.
8. Размак садње прилагодите сорти и механизацији
Исти размак не одговара свим сортама, подлогама и условима производње. Одлука зависи од бујности, плодности земљишта, узгојног облика и ширине механизације која ће пролазити кроз засад.
Код шљиве се не препоручује да растојање између стабала у реду буде мање од три метра. За већину засада одговара размак од три до 3,5 метара у реду и од четири до 4,5 метара између редова.
За Чачанску родну као добро решење наводи се размак 4,5 са 3,5 метара. Код Чачанске лепотице, која има ужи облик круне, садња може да буде нешто гушћа.
Међуредни простор треба да буде шири од растојања у реду. Квадратна садња може да отежа пролаз трактора и прикључних машина када круне достигну пуну величину.
9. Летња резидба не замењује зимску
Код родних сорти, а посебно код Чачанске родне, летња резидба је важна у годинама са великим оптерећењем плодовима.
Њом се уклањају сувишни и прејаки изданци, побољшава осветљеност круне и смањује непотребна потрошња воде и хране. Биљка тако лакше формира родне пупољке за наредну сезону.
Летња резидба, међутим, није замена за зимску. Током лета обавља се прва корекција, док се у периоду мировања одређује коначан број и распоред родних грана.
Ако се Чачанска родна не орезује редовно, може да прероди, да ситније плодове и наредне године знатно слабије роди.
После бербе треба наставити наводњавање, прихрану и заштиту листа. Воћка тада не носи плодове, али управо у том периоду ствара основу следећег рода.
10. Шљиву за чување берите раније, а у комину не додајте шећер
Плодови шљиве могу се у обичној хладњачи чувати од месец до 45 дана. Дужина чувања зависи од сорте, зрелости, здравственог стања и услова у комори.
За хладњачу се бирају нешто чвршћи плодови, убрани пре пуне зрелости. Презрела шљива брже омекшава и има краћи век.
У хладњачу не треба уносити плодове оштећене осама, шљивиним смотавцем, болестима или грубим руковањем. Трулеж са једног плода лако се преноси на околну робу.
Када је шљива намењена производњи ракије, треба је брати у пуној технолошкој зрелости. Сорте попут Чачанске родне имају довољно природног шећера и изражену арому, па додавање шећера није потребно.
Додати шећер може да повећа количину алкохола, али умањује сортни карактер и квалитет шљивовице. Добра ракија почиње здравим, зрелим плодом, правилном ферментацијом и чистом дестилацијом, а не поправљањем лоше сировине.
