Година се приводи крају тако да можемо рећи да је род воћа, према садашњим проценама подбацио у односу на прошлогодишњи. У зависности од поднебља, агротехнике, раног мраза, стално присутног града и предуге суше, струка али и воћари кажу да смо у мањку за 30 одсто у односу на лане. Крај воћарске године печате берба грожђа, јабука, које се одвијају невероватно брзо, будући да су присутни и први мразеви. У неколико краљевачких села јабука је најчешће заступљена. Проверавамо квалитет и цене.

На плантажама воћа у околини Краљева у току је берба јабука. Недавно је завршена берба сорте гала и златног делишеса, ајдаред полако одлази у хладњаче, док ће грени смит вредне руке воћара убирати за неколико дана.Почели су и први мразеви упркос вискокој дневној температури. Слободан Стојић и ако млад један од прекаљених произвођача воћа. Плодови окитили као грозд, рекли би одлично, међутим слика уме да превари, прва класа неких 50%. Примећујемо да није рађена прореда из ових разлога.
,, Јабука је дала свој максимум. На жалост нисам стигао да радим прореду због других воћних врста и сточарства којим се такође бавимо. Преклопили се послови, тако да неће сва јабука бити у првој класи, да сам урадио прореду сигурно би 90 % било у првој класи, Шта је ту је, у наредној години прореда мора да се ради. Иначе улагања су ове године била за 20 одсто већа него лане. Наравно никада не рачунамо наш рад. Само за хемију сам издвојио преко 300 хиљада динара, за гориво, за прскање, за резидбу такође око 300 хиљада…..много се уложило. Јабука је добро родила, били смо забринути у току сушног периода и периода високих температура због обојености, али су кише и захлађење воћарима добро дошле и имамо задовољавајући квалитет јабуке“, почиње причу Слободан.
На квалитет производње су пре свега утицале временске прилике, али сматра да то неће утицати на квалитет јабука, јер су у савременим засадима примењиване све препоручене агротехничке мере. Берба јабуке се приводи крају и према првим проценама род је солидан, међутим интересовање купаца није велико. Улагања неће надоместити тренутно тржиште, јер ни цена није задовољавајућа, тако да воћари који имају складишни простор ово воће не продају.
,,Да се разумемо, сваки посао носи ризик. Наш је вишеструки јер радимо на отвореном. У априлу су биле лише, хладно, мраз је обрао све ране сорте. Мени на срећу није било толико губитака с пролећа, али је део плантаже захватио град. Нема године да нас овде маши. Морам да кажем да су из Осигуравајућег друштва било коректни, тако да су нам делом покрили трошкове. Било је добрих, буде и лоших година. Ове године раношљива и кајсија коју сам сачувао су имали добру цену, све друго на граници или мимо очекивања. У овим крајевима је све мање воде. Киша летос није пала 62 дана, био је само тај један град, који је многим мојим колегама уништио род пред бербу“ прича овај млад момак.
Времена се мењају, тржишта, те и одабир сортимента. На овој плантажи у Буковици доминира јабука. краљица у производњи, мада ни у погледу осталих воћних врста не заостају. На ових шест хектара сваке године се труде да уберу квалитетан род. Прошле године имао је просечни принос преко 4 вагона по хектару. Јабуке пласира махом на руско тржиште, међутим, ове године јабука стоји.
,, Ранијих година сав род јабука је ишао за руско тржиште. Сада не знам шта да кажем. Што се тиче откупа ове године само траже прву класу, што се тиче цене она је катастрофална, неких двадесетак динара бруто! Гајбица у коју пакујемо јабуку је 75 динара!На пијаци јабука се код накупаца продаје од 60-70 динара, у маркетима њена цена иде и до 100 динара. Накупци, трговци ко год углавном зарађују. Ових двадесетак динара понудили су октупљивачи за руско тржиште. Подбирачу јабуку за индустрију плаћају 5 динара и за тај новац мора да се сачека. Слабо ко жели и да је узима“ нам прича саговорник.
Берба се приводи крају, породица на окупу у берби три генерације. Берача нема, свело се на оно руку што живи на газдинству, припомогне само још стрина. Берачи скупи у дневницу неће нико без 30 евра не рачунајући превоз и оброке. Све ово утиче, да даљи планови буду орочени искључиво финасијама и тржиштем. Део рода планира да складишти у нади да ће бити бољих понуда и реалних цена.
,,Грени ћу продати, надам се радњама и накупцима, јер је имам мање. Ајдаред ћу да складиштим прву класу, па ћемо видети за даље. Надам се да ће бити неког скока цена, да ћемо нешто и зарадити. Генерално, година није била наклоњена воћарима, осигуарње је на делу плантаже покрило губитке. Слободан истиче да ради пуну агротехнику и ако је тешко испратити најскупљу производњу,што неће важити наредне године јер ће неке мере изоставити .
„Прошле године ову јабуку давали смо по 40 динара, али је род био слабији. Радим ја и летње сорте воћа где је цена била знатно боља, али ово са јабуком је дно, дна. За даље, не знyам шта да кажем, што је до нас урадићемо све као и до сада. Ја сам остао на селу јер овај посао волим, пољопривредна струка ме је пратила и током школовања. Волим село и не видим себе у некој фабрици или иностранству.