Дани шљиве у Блацу показали су да мала и средња предузећа, захваљујући својој способности да се прилагоде тржишту, могу бити кључ економског развоја. Овај регион ће ове године убрати око 50.000 тона шљиве, што додатно подржава развој пољопривредних газдинстава.
Регионална развојна агенција Југ представила је програме подршке, а локална самоуправа субвенцијама подржава пољопривреднике. Са просечном родношћу и ценом од 20 динара по килограму, породица Челић из Горње Јошанице, која је ове године проглашена најбољим пољопривредником општине Блаце, уложила је додатне напоре у изградњу сушаре.
Са сином Урошем, породица је ове године први пут осушила два вагона шљиве. Радосни су јер им и време и тржиште иду на руку. Сушара је коштала око 22.000 евра, а новац је сакупљан неколико година кроз разне активности на имању, од узгоја воћа до стоке. Сада су у позицији да суше шљиве које могу продавати по цени од око један евро по килограму.
Марина Недовић, са неколико жена из села, годишње припреми око 5.500 тегли џема и других прерађевина. Њихови производи освојили су награде на Сајму етнохране у Београду. За остваривање профита било је потребно три до четири године улагања, а све је рађено у складу са ХАСАП стандардима.
Улагања у радионицу су износила више од 10.000 евра, а сада, када су створени услови, породица види праву зараду. Овакви послови су подржани и кроз јавне позиве. За жене и самохране родитеље обезбеђена су бесповратна средства која покривају 50% до 55% укупне инвестиције.
Министарство привреде је ове године издвојило 100 милиона динара за ове намене, уз максимални износ инвестиције од 6 милиона динара. Жене које се баве производњом хране у селима добиле су додатних 30 милиона динара за набавку нове опреме и репроматеријала, са покривених 100% трошкова.
Поред ових програма, значајну подршку пољопривредним газдинствима пружа и општина Блаце, која издваја око 18 милиона динара годишње за субвенције. У општини је регистровано 1.700 домаћинстава, иако нека од њих живе у већим градовима, али када дође време бербе шљива, сви се враћају у Блаце да помогну.
Традиција и дање на цени
У селима Рађевине и Подгорине, шљива је вековима била прави драгуљ. Она је прехрањивала српског сељака, а у најтежим временима, и српског војника. Данас, као и пре више од једног века, у овим крајевима сушење шљиве је важан део живота, а традиција се чува у старим сушарама.
Једна таква сушара, стара преко 100 година, и даље стоји у Рађевским ставама, код Крупња, где се сваки јесењи дан дим из пушница вије кроз ваздух, доносећи мирис суве шљиве који подсећа на прошлост. Ова сушара, направљена од ћерпича, и даље ради на исти начин као пре два века. Метална пушница, коју је власник својим рукама обзидао, служи као центар свих активности током сушења.
Сам процес сушења траје два до три дана. Милан Јовић пажљиво пребира шљиву два до три пута дневно, водећи рачуна да остане мекана, сочна и лепа. Он проводи ноћи крај ватре, у импровизованом кревету поред пушнице, дижући се с времена на време да одржава температуру и пламен. „Увек морам бити ту, крај ватре, да се шљива равномерно осуши,“ каже он, објашњавајући како сваки детаљ захтева будну пажњу.
Сушење шљиве није само индивидуални посао. Комшије, пријатељи и породица се окупљају и помажу. „Жена, син, брат и комшија Радоје, сви су ту када треба подићи горње лесе или проверити стање,“ објашњава домаћин. Тешке лесе је најтеже скидати, али уз помоћ ближњих, посао иде лакше. „Кад год неко има тежак посао, ми се окупимо и помажемо једни другима. То је начин на који овде живимо,“ додаје он.
Док се шљива суши, ноћ у овим крајевима има посебан ритам. Људи се окупљају око пушнице, ватра гори, а у ваздуху се чује свирала. „Свирамо и певамо, народ се искупи и до касно у ноћ остане с нама,“ са осмехом прича власник. Овај весели обичај спаја заједницу, чинећи процес сушења не само радом, већ и празником.
Сува шљива је вековима била здрава храна, не само за породицу, већ и за цело село. „Моја баба је знала да дода у шљиву мало језгра и меда, и то је био десерт за све нас. Данас, моји унуци једу ту исту шљиву са истим задовољством,“ прича домаћин.
Овај начин живота можда полако одлази у заборав, али у селима Рађевине и Подгорине, традиција живи. „Ако млади не наставе, ово ће остати као лепа успомена на време које смо ми радили,“ завршава домаћин, поносно гледајући своју пушницу.
Извор: РТС
Фото: Снимак екрана РТС
