Малинари и мали хладњачари које окупља удружење „Наше воће Србија“ поново су тражили од Владе Србије да им помогне у решавању проблема изазваних поремећајима домаћег тржишта, који су почели 2022. године и трају до данас. У платформи коју су предали Влади Србије траже и нови модел субвенционсања и рада у тој области пољопривреде.
„Ја кад људима кажем да је цена малине тренутно 180 или 200 динара, они се запање, јер плаћају малину у маркетима 1.600, 1.700 динара по килограму. Цена малине на тржишту није пала. Произвођачи и мали хладњачари не могу сами да изнесу терет тог поремећаја на тржишту. Са пваквим начином рада мора да се направи рез, заједно са стручним људима, који знају како да изведу овај сектор на ‘зелену’ грану“, каже за Нову економију Божо Јоковић из удружења Наше воће Србија. О овоме су своју реч рекла и два угледна стручњака.
Он каже и да субвенционисању у области малинарства треба да се приђе сасвим другачије него што је то случај у области ратарства и сточарства, односно да се оне не додељују по хектару обрадиве површине.
„Док се не ураде нови модалитети субвенција и пословања, прераде и дистрибуције и док се не повежу произвођачке организације ми у сектору малих хладњача ћемо бити губитници, а велика већина нас је у банкроту одмах иза Нове године“, каже Јоковић.
Због свега тога су предали нове предлоге за моделе кредита и мораторијуме на већ узете кредите, како би се решила тешка ситуација у којој се налазе.
Јоковић каже да су на писарници Владе Србије, представници те групације предали платформу са предлозима утврђеним на недавно одржаном састанку у Ариљу, на којима су радили са Пољопривредним факултетом и Задружним савезом Србије. Предлози су предати након састанка који је одржан уторак са представницима удружења пољопривредника из целе Србије и премијерком Аном Брнабић. Како је пренела Нова економија, на састанку са пољопривредницима у Влади Србије, потврђено је да ће аграрни буџет наредне године бити око милијарду евра. Ипак, неки пољопривредници кажу како нису задовољни, јер је држава сама скројила бужет, а пољопривреднике консултује само у вези са неким ситним корекцијама.
Од извоза малина за 10 месеци скоро 240 милиона евра
„Састанак је био информативног карактера. Био је о томе шта се предлаже и какве су мере подстицаја за 2024. годину, субвенције из Националног програма мера…“, каже Јоковић.
НЕМА КОМУНИКАЦИЈЕ СА МИНИСТАРСТВОМ ПОЉОПРИВРЕДЕ
Јоковић каже да се мали хладњачари и малинари сада могу ослонити само на кабинете председнице Владе Србије и Председника Србије, иако је у протеклих више од годину дана било много састанака и предлога решења са представницима Министарства пољопривреде.
„Све остало је илузорно, јер више нигде нисмо добили уверавања, кредити нису решени како би требало да буде, а већ две године имамо катастрофалне проблеме у сектору малинарства. Ниједна привредна ни пољопривредна грана није доживела такав колапс на тржишту, у ценовној осцилацији пласмана малине и свега осталог“, каже Јоковић за Нову економију.
Он додаје и да је министарка пољопривреде Јелена Танасковић већ рекла како је за сада неименовани извозник увезао огромне количине малине из конкурентских земаља Украјине и Пољске, препаковао је и извезао као малину из Србије у „упропастио тржиште“.
Јоковић подсећа и да је ове године изостао и састанак са представницима хладњачара великих извозника малине, који је требало да се одржи у марту, до њега није дошло и поред уверавања представника Министарства пољопривреде. „Они вероватно знају ко је у питању, па нека предузимају одређене мере… Задруге, велики произвођачи малине су колатерална штета свега тога и на прагу су банкрота. Ако са оваквим проблемима уђемо у 2024. годину, мислим да је ту известан крај целог сектора“, додаје Јоковић.
Он каже да се иста ситуација у вези са увозом десила и 2022. и 2023. године и наглашава да им је прекинута комуникација са Министарством пољопривреде.
Како је Нова економија о свему томе редовно извештавала, представници малинара и малих хладњачара током ове године, као и претходне имали су велики број састанака са представницима Министарства пољопривреде, са циљем да се реше поремећаји на тржишту малине. Договарани су и кредити, за које су издвојена средства у износу од две милијарде динара. Они би требало да малим хладњачарима помогну у исплати малине произвођачима, али уредба којом је дефинисано њихово добијање, није реализована у потпуности.
„Те кредите је добио мали број малих хладњача, остали су пуштени низ воду. У проблему су произвођачи и мале хладњаче. Био је одређен и мораторијум на кредите хладњачарима великим извозницима малине. Они су добили репрограме свега, а мале хладњаче нису продале малину, она је на лагеру и није исплаћена. Из 2022. године огромне количине малине нису исплаћене, као ни из 2023. године“, додаје саговорник нашег портала.
Како извући максималан принос код малине у наредној сезони, савети др Александра Лепосавића
Цена смрзнуте малине у београдским маркетима, 539 динара за 300 грама и 399 динара за 400 грама, 24. децембар 2023. године. Јоковић каже и како се очекује форимирање посебног „оперативног сектора“ у оквиру Министарства пољопривреде, који ће пољопривредним произвођачима помоћи у налажењу решења за проблеме, што се како додаје, до сада није дешавало. „Надамо се и да ће нови кабинет Министарства пољопривреде узети у обзир да је сектор малинарства једини који је сигурног извозног карактера, држаава треба да буде медијатор“, каже Јоковић.
Он каже и да је малина летос током главног дела сезоне коштала 200, 230 као и 240 динара по килограму у откупу, али да се сада продаје по ценама од 180 и динара за килограм.
„То води у пропаст. Раније је била и 500 и 600 динара по килограму (2022. године), сад се продаје у безнађе, а произвођачи не могу да се исплате“, каже Јоковић.
Ипак, и поред свих тих проблрема, он додаје како се очекује да извоз у 2023. години надмаши онај који је остварен годину дана раније, 2022. године, као и да се очекује да то буду „импозантне количине“.
Очекује нас неизвесна година са малином, а ево зашто малина смањује родност и како да то превазиђете
Квоте извоза, како наглашава показују да малина као воће које се извози није имала проблем са пласманом на страним тржишту ни током корона крозе, као ни током 2022. и текуће 2023. године.
Такође, како подсећа, мале хладњаче нису остале дужне исплату малине произвоиђачима током 2020. и 2021. године, па остаје отворено питање зашто су се поремећаји на домаћем тржишту десили током 2022. и 2023. године.
Извор: Нова економија
