Малина је после јагоде најзначајнија воћна врста. Десертно је воће, а плод се може користити у свежем, или смрзнутом стању, као и за различите облике прераде. Лако се размножава, почиње да рађа у првој, или другој години после садње, а у трећој години достиже пун род. Плод дозрева у јуну и јулу кад на тржишту нема довољно свежег воћа. Прошла година је била одлична и у ценовном тржишту малине. Међутим, технологија гајења малине је врло захтеван посао и мора се радити током целе године. Превентивне мере у технологији су значајне јер могу редуковати појаву болести и штеточина у производњи, а пре свега, правилан избор парцеле, здрав садни материјал, избор сортимента, уништавање старих засада као извор заразе, уништавање корова на рудералним стаништима.
Малина је позната код нас, а ми смо у свету познати и по најбољој малини. Плодови малине цењени су и тражен, како у свежем стању, тако и у прехрамбеној индустрији. Од малине се прави вино, сок, слатко, желе, сируп, ушећерено воће и малина у праху. Нарочито добру цену постижу појединачно смрзнути плодови. Малина је лековита па се употребљава и у фармацији. Веома је рентабилна култура и врло важна привредна грана у нашој земљи. Поред финансијског ефекта, гајење малине омогућава запослење вишка радне снаге, што је у данашњој ситуацији од велике важности, нарочито у брдским, припланинским и планинским рејонима Србије. То значи да малини треба поклонити још више пажње него до сада јер се плодови малине доброг квалитета добро плаћају посебно на страном тржишту. Србија је и поред бројних проблема последњих година, успела да задржи једну од водећих позиција у светској производњи. Прошлогодишња цена охрабрује малинаре, али чини се не и род.
,, Прошла година када је у питању цена малине била је одлична. Ја морам да кажем да смо имали и одличне засаде, посебно у ивањичком крају, али је и сезона била осцилирајућа. То практично значи да је морало од почетка бубрења до краја бербе свакодневно да се прати стање. Већа улагања доносе већу добит, али и већа опрезност у производњи нема цену. Од тих почетних радова у овој години зависиће и наш профит“ каже дипл. инж. Бранко Галовић, саветодавац ПССС Краљево.
Знамо да су проблеми из претхподних година оставили велике последице. Од честог града, поплаве, превише кише за време бербе, суше и ожеготина. И поред тога што је цена малине достигла свој историјски максимум у Србији, принос је био слаб у односу на површине и потенцијал. Први фактор који је узроковао мањи пад производње јесу елементарне непогоде из 2021. године, посебно услед високих температуре и недостатка воде.
,,Овог тренутка актуелна је резидба и везивање. Уколико у шпалиру има изданака са превременим бочним гранчицама треба их уклонити, а за везивање изабрати изданке без бочних гранчица, уједначене дебљине и без присутних знакова обољења. Оштро скраћивање изданака у пролеће има више недостатака. Приноси се смањују,а крупноћа плодова не повећава, нови изданци могу да заклоне родне гранчице па је берба отежана, плодови дозревају касније него при умереном орезивању“сугерише Галовић.
Прво пролећно прскање ваља обавити по везивању изданака, када је малина у фази бубрења пупољака и појаве првих листова. Обратите пажњу на осушене изданке и нове саднице.
„Проблем је и са садницама, када се саднице из 2021. године припремају за род у овој години. Услед поменутих елементарних непогода такве саднице, познатије као „ластари“, остале су кратке. Од укупног броја се 20 одсто наводњава, и са том садницом је све у реду, али када је пао први мокрији снег изломио је баш такве саднице. Осталих 80 одсто немају наводњавање и резултат је кратка садница, што утиче на цену и на понуду и потражњу. Други проблем јавио се током резидбе. Ми смо и прошле године упозоравали воћаре да буду опрезни у резидби. Пожељно је сачекати, не журити са резидбом, да видимо који ластар је жив, да малина чак и олиста. Наиме, због сушних лета многи изданци само делују потенцијално добри, док младе изданке углавном отклањају. Међутим дешавало се , да се резидба ради школски, што опет није грешка, али треба бити заиста опрезан да не би имали губитке и пре почетка вегетације“додаје Галовић.
Превентивне мере у технологији су значајне јер могу редуковати појаву болести и штеточина у производњи а то су: правилан избор парцеле, здрав садни материјал, избор сортимента, изолациони простор, уништавање старих засада као извор заразе, уништавање корова на рудералним стаништима. Малина мора имати довољно светла за нормалан раст, па јој не одговарају засењени положаји. Како већина новопечених малинара има жељу да што пре дође и до профита и поврати уложена средства једна од важних ставки је и употреба пестицида.
За успешну производњу малина врло је важна количина хранива и воде, а она мора бити већа од 800 мм годишње. С обзиром на плитки коренов састав малине, недостатак влаге може представљати велики проблем.
,,Ове зиме смо имали нешто више падавина, то је добар почетак, будући да смо претходних година имали дефицит влаге. Наравно да је рано калкулисати, али смо научили да је онај ко је био у прилици да наводњава своје плантаже имао далеко боље резултате.
Дрозофила Сузуки, или ако вам је лакше азијска воћна мушица, пристна је интензивно од 2010. године у Европи. У Француској је под јагодом уништила род на 80% површина. Дрозофила је некако и највећи проблем, јер се касно детектује, а заштите готово да нема. Први случајеви у Србији откривени су 2015. године и то баш на подручју рашког округа у околини Врњачке бање. ПСС Краљево због тога ради недељне контроле. Зима, односно ниске температуре такође су изостале.
Никако немојте заборавити обраду земљишта, која не мора бити само уз помоћ хемије, јер отрови остају и у земљишту. Сада треба преузети потребне мере да би се обезбедила довољна количина влаге у земљишту, јер изданци расту а плод се развија у току пролећа и лета, кад често недостаје воде. Влажност више од других чинилаца утиче на крупноћу плода, па према томе и на принос. Брижљива обрада је најефикасније средство да се сачува влага у земљишту.
,, За оне који тек планирају производњу малине, посебна пажња мора се посветити правилном избору парцеле, јер од тога зависи будућност и перспективност засада.
Треба напоменити да ни најбоља агротехника не може надокнадити недостатке непогодних земљишта, али зато анализом и провером пХ вредности и влаге може се доћи до одличних резултата. Саветодавне службе у Србији раде анализу земљишта, нараво уз препоруку, тако да ову могућност треба искористити“ закључује наш саговорник.
Уколико немате противградну мрежу, осигурање вам остаје као једина алтернативе свему наведеном. Оно што нисмо поменули јесу Русија и Украјина као све већи произвођачи. Међутим тренутна криза која је уздрмала светску економију, а тиче се управо ескалације и ратних дејстава између ових држава, тек ће чини се рефлектовати дугорочније последице.
Соња Цветковић
Агробизнис магазин
www.agrobiznis.rs
