У шљиварском крају, око Блаца у Топличком крају, једна породица је одлучила да свој живот посвети још једној воћки са много већим, али и не тако слатким плодом. Може сирова, још боља је у слатком, може у џем, али можда је и најбоља у течном стању – у ракији. Да, ради се о њеном величанству – дуњи.
Блаце и његова околина у Топличком округу, познати шљиварски крај. Међутим, породица Петровић се није окренула само „српском злату“, већ је за свој воћарски позив одабрала и једну, данас не тако честу воћку – дуњу.
Перовићи се дуњом већ дуго, имају засаде таре и 50 година, јер показало се да овај крај са великим броје сунчаних дана погодује гајењу овог воћа не само много раширеније шљиве .
Њихова дуња је и ове године, са много сунца и кишом пред бербу која је налила плод, одлично родила на три хектара тако да Петровићи и од своје шљиве и дуње очекују добру зараду. Наравно, превасходно због добре цене која је ове године формирана за жути плод. Род се обере за само неколико дана, захваљујући довољно радника које Петровићи ангажују. Дуња је таква да не може да се бере машински, па су ту потребне вредне и веште руке.
– Дуња је савршен избор, јер када се обере шљива у воћарству овде више нема посла тако да можемо њој да се посветимо. А ова наша лесковачка дуња обилато враћа, и ове године имамо 100 кила по стаблу а ни род од 40 тона по хектару није изненађење. А може и два пута више – каже домаћин Александар Петровић.
Са пласманом ове године Петровићи немају проблема јер цео род је унапред продат.
– Људи је траже. Треба дестилеријама, треба пијацама… тако да ту нема проблема. Цена је 35 динара и тиме смо задовољни, иако и ту може боље – објашњава Александар.
Илустрација: Дуња се тражи за ракију, слатко, купује се на пијацама
Одлична зарада, уз примену знања
Са том ценом, чак и са „преполовљеним“ приходом Петровићи ће ове године зарадити 36.000 евра на дуњи. Али да би тако нешто могло да се „направи“ на засадима се примењују пуне агротехничке мере, што и није чудо пошто је Александар инжењер пољопривреде.
– Дуња као дуња није превише захтевна као култура. Потребно је водити рачуна о садном материјалу који мора бити јако здрав. На нашим просторима је било доста проблема се ервинијом, која изазива сушење воћака. Ако се не одстране одмах заражена стабла, цео дуњар може да пропадне за годину дана – упозорава Петровић.
Да Петровићи знају „како треба“ потврђују и из локалне Пољопривредо-саветодавне стручне службе.
– Дуња је тек четврта или пета воћна врста по раширености у општини Блаце. Али Петровићи су наш можда и најозбиљнији произвођачи дуња и успешно су избегли замке у које су пали неки други узгајивачи, пре свега са ервинијом. Да није те болести, имали би овде много више младих засада што је штета јер дуња је прилично профитабилна воћка – каже Бојан Николић, из ПССС.
Илустрација: Дестилеријом за производњу ракије Петровићи би заокружили производњу
А профит може вишеструко да се увећа, Александар Петровић каже и до четири пута, ако се дуња преради. Управо због тога Петровићои планирају да зараду коју остварују на сушеној шљиви из своје нове сушаре уложе у градњу дестилерију ракије. Тек тада ће заокружити целу производњу дуње и шљиве и извући максимум из свог труда и улагања.
Извор: https://24sedam.rs/biznis/agrar/186165/uzgoj-dunje-je-dobar-biznis-ako-se-radi-kako-treba/vest
ФОТО: Pixabay
