Мирјана Бунчић-Мићић, из Кленка, почела је да се бави воћарством пре 12 година. Први засад је подигао Мирјанин
отац Душан на површини од 36 ари, као додатни приход и тако је све почело. Име села најчешће се везује за дрво
клен, којег има у околним шумама. У састав Митровачког властелинства Кленак је ушао 1718. године. У време
подизања Петроварадинске тврђаве, мештани су били дужни да одраде чак „490 работа“, а 1733. године овде је отворена граничарско-тривијална школа. српској историји Кленак је остао забележен и као место у коме су на три месеца биле скривене мошти Светог кнеза Лазара, које су за време Револуције 1848-1849. године, због страха од угарске одмазде биле премештене из Сремске Раванице у село на Сави. Кленак је познат и по старом железничком мосту који спаја Срем и Мачву, а који је био више пута рушен и обнављан.
Мирјана је по струци инжењер пољопривреде -ратарство. По њеним речима воли да се бави пољопривредом, и да
се не бави воћарством, сигурно би одабрала неку другу грану пољопривреде. Велика подршка су јој отац Душан,
једанаестогодишња ћерка Милица, и син Михаило. Бавимо се воћарством, гајимо крушке на око 3 ха. Од
сортимента заступљене су следеће сорте: Виљамовка (на дивљој подлози), Кармен и Абате Фетел. Један хектар је
покривен противградном мрежом. Воћњак има и систем за заливање кап по кап, прича нам Мирјана и додаје:
“Виљамовка је већ годинама, у Европи и свету индустријска сорта. Најбоља је за прераду, а код нас се и даље првенствено гледа да се прода као конзумна крушка јер јој је цена (ако иде у индустрију) мања, некада и дупло у односу на конзумну. Ако се подижу нови засади крушака, моја препорука је кармен, и абате Фетел. Ове сорте су доминантне и у европским воћњацима и још дуго ће имати пролаз на свим тржиштима.
Нису захтевне за узгој и заштиту. Имају и добар укус, а могу и да се прерађују. Код резидбе се води рачуна и најбитније је да се одради процена родности. Код Виљамовке која је на дивљој подлози мора се водити рачуна, јер резидба не сме да буде сувише оштра, бујност се регулише оптерећењем рода. Обавезна мера код Виљамовке је летња резидба, којом се уклањају непотребни младари, а тиме и доприноси бољој и ефикаснијој застити од крушкине буве, истиче Мирјана.Што се тиче заштите у јесен када опадне 3/4 листа приступа се тзв. зимском прскању воћа, препаратима на бази бакра. У пролеће се креће са резидбом па опет примена препарата на бази бакра. Са почетком вегетације почињу се са применом фунгицида (против пегавости и краставости) и праћење крушкине буве и правовремена примена истих.
Сваке четврте године воћњак ђубре органским ђубривом тј. стајњаком. У току сезоне редовне мере су кошење и
фрезирање воћњака. Што се тиче приноса то варира од старости у којој се засад налази, као и од сорте. Род у 2020.
години код Виљамовке која је посађена 2013. године био је 3 вагона по хектару, и била је то по Мирјаниним речима, једна од најбољих година по приносу и квалитету. Крушке продају и задовољни су продајемо, а остатак иде
за прераду. Оно што будући воћари морају знати, наглашава Мирјана, јесте то да први озбиљнији доходак у производњи крушака долази у петој години , да је битно да се уводе нове технологије, подижу засади са противградним мрежама уз обавезно успостављање система за заливање. Ако се тако поставе ствари и испоштује технологија гајења , онда ниједан воћар неће имати проблем са пласманом.
Извор: Агробизнис магазин
