Вест да су се трешње у београдској пиљарници продавале по цени од 4.300 динара за један килограм, недавно се појавила у медијима. Ова цена правдана је тиме да се ради о трешњама из извоза и да сезона овог воћа у Србији још увек није почела, због чега су се многи питали, хоћемо ли ово воће куповати на комад?
Узгајивач трешања Дарко Милојевић из Аранђеловца каже да у околини овог града узгаја трешњу на три хектара и углавном извози у земље Европске уније, преноси РИНА.
Како објашњава, оптимални принос у једној сезони је 20 тона по хектару, а продајна цена иде до два евра за килограм. У овај посао кренуо је са великим улагањем, али сада има велику зараду и извоз за европске земље.
Трешње представљају велики и неискоришћени потенцијал, чак и на европском и светском тржисту, каже Дарко.
- Заснивање једног хектара захтева улагања од 5.000 ЕУР. Улагања по хектару су слична трошковима за подизање засада крушке. Цена садница трешње је око осам евра. У новим системима узгоја, цена садница је осам евра, тако да у старту треба уложити минимум 6.000 ЕУР. Почетна улагања су изузетно велика, јер трешње траже рад током целе године, али све се то исплати и цела моја породица која има пет чланова сада живи од тога – каже Дарко.
Када се исплати?
Током раста воћа први род се очекује у четвртој години који може да врати више од 60% уложеног, да би род у петој години донео добит.
- Принос се повећава три до четири пута у односу на трешњу која се сад гаји. Једно стабло трешње повећава свој род три до четири пута сваке године. Оптимални принос је 20 тона по хектару. Када се све сабере и одузме, резултати су добри. Још једна од предности је што држава субвенционише 50 одсто трошкова без ПДВ-а за садни материјал, системе за наводњавање и механизацију. Од субвенција државе, купио сам механизацију – каже Дарко.
Како постићи квалитет?
Како каже Дарко, овај бизнис започео је пре шест година, када је одлучио да са свог сталног посла пређе на воћарство.
- Одмах сам знао да треба да произведем што крупније и квалитетније трешње које добро пролазе на европском тржишту, јер су екстра класе. Нисам се правио паметан, него сам консултовао пољопривредне стручњаке и друге узгајиваче. Изабрао сам познате врсте, а то су регина и кордија. Зато сада имам принос око пет, шест а понекад и седам килограма по једном стаблу. За прву класу трешања, важно је да се перу ручно. Ту мора да се зна све око орезивања, ђубрења, наводњавања и заштите од инсеката. Морате да радите контроле и видите ако нешто фали, ако се не ради како треба, ако треба променити“, каже Дарко.
Има оних који када гаје трешње иду на количину, док се он определио за квалитет, чак и ако род трешње буде нешто мањи, каже Дарко.
- Пошто извозим у Немачку, Холандију и Русију, гледам да то буду трешње које су боље од осталих и да зато држе цену. То ми за сада успева и мислим да је то кључ када је у питању зарада на дуже стазе. Код трешње је изглед јако важан. Све то научио сам за ових пет година, јер сам заиста озбиљно ушао у посао и не сматрам то хобијем, него обавезом – објашњава Дарко.
- Извор:https://www.ekapija.com/where-to-invest/3275077/tresnja-posle-borovnice-najisplativija-vocka-za-uzgoj-u-srbiji
