ТЕК када се постигну премијум квалитет и максимални приноси домаћи произвођачи јагодастог воћа биће конкурентни на иностраном тржишту, закључак је данашњег саветовања одржаног у Рековцу, коме је прусуствовало око 300 произвођача, хладњачара и стручњака у производњи јагодастог воћа.
ЗАХТЕВИ СТРАНИХ КУПАЦА СВЕ СТРОЖИ: Саветовање у Рековцу, на скупу 300 произвођача, хладњачара и стручњака у производњи јагодастог воћаФОТО: Приватна архива
Осим упознавања произвођача, хладњачара и стручњака из области воћарства са иновацијама у технологији гајења и чувања јагодастог воћа, циљ саветовања био је и развој неопходних капацитета за агробизнис сектор јагодастог воћа, како би се прилагодили тенденцијама и променама на светском тржишту.
Према речима др Радета Јовановића, директора Института за примену науке у пољопривреди, Србија има значајне потенцијале, који захваљујући и све развијеној путној инфраструктури, могу у значајној мери да је издигну међу највеће светске произвођаче јагодастог воћа.
Међутим, произвођачи су суочени с падом потражње јагодастог воћа на европском тржишту, али и строгим захтевима страних купаца. Они траже премијум квалитет, одређени проценат шећера у воћу, мирис, прописану дужину чувања и одсуство остатака пестицида. Ове захтеве могуће је испунити само у строго контролисаној производњи.
– Традицонална производња губи профитабилност, а самим тим, губи значај и смисао. Млади пољопривредници су у прилици да оснивају потпуно нове засаде са другачијим сортиментом, биолошким осбинама и без присуства болести – оценио је Небојша Момировић, професор Пољопривредног факултета у Земуну.
Левачки произвођачи малина зато поручују да се треба окренути производњи малине за „свежу потрошњу“, јер је она дефицитарна. Они додају да је цену малине тешко предвидети због „проблема који су настали због малина које стоје у хладњачама“.
Пољопривредно-ветеринарска школа са домом ученика Рековац, која је организовала саветовање, и чије новоформирано огледно добро са модерним експерименталним засадима има велику важност за све регионе у непосредном окружењу, показала је потребу за дуалним образовањем.
З. ГЛИГОРИЈЕВИЋ
Извор: www.novisti.rs