Воћари који у својим засадима имају малине и шљиве за разлику од претходних, ове године су ипак остварили зараду.Међутим, са јабукама ситуација поново није била најидеалнија.
Александар Глишић из села Шуме код Тополе ову сезону памтиће, како каже, по изузетно ниској цени која је једва покрила трошкове производње.Још увек остаје веран овом воћу, али ако цена свежих плодова наредне године не буде боља истиче да ће бити принуђен да посече на хиљаде стабала јабука.
„Ако се настави оваква још једна година, можемо да доведемо багер и да ово повадимо, па да се вратимо на ратарење или сточарење, ситуација је поприлично незавидна. Цена за прву класу која се још не продаје је до 30 динара, са нашом производњом која достиже 50 тона по хектару она таман покрива трошкове рада, хемије, ђубрива, нафте а зараде нема“, изјавио је Аца за Рину.
Оно што им додатно отежава је што друге класе на тржишту нема, тако да су воћари принуђени да све плодове који не задовољавају критеријуме прве класе за извоз, одбаце у падалице и продају по веома ниској цени.
„Падалица је пет динара, таман покрива трошкове рада за њено купљење, а трошкове производње не покрива уопште. Она је остала ситнија због суше, калибар који захтевају трговци је око 70 цм у пречнику, обзиром да је мања од тога, она иде у индустријску прераду за сокове, базе, кашице. Нека иде за шта год, али цена од пет динара прениска. Кошта мање или исто као једна жвакаћа гума“, наглашава Глишић.
Прва класа једина пролази на страном тржишту
Да су инострани купци изузетно захтевни и желе плод без иједне тачке на себи показује и пример воћара из села Миковци код Чачка. Годинама уназад сарађивали су са Русијом, али како је време одмицало они су, како кажу воћари, почели да гледају сваку пецку и дешавало се да врате пуне камионе робе. Оно што је новитет за све произвођаче и представља наду у боље сутра кад су у питању јабуке је могућ извоз у Индију.
„Све су прилике да ће моје воће по први пут завршити и у Индији. Преговори су у току и питање је дана када ће ме позвати да кажу количину, време и место и то углавном црвена сорта јабука. Међутим, да бисте нешто добили морате и да уложите. Купци су постали захтевнији и мора да им се изађе у сусрет, јер ако то не урадите ви – неко други хоће. Јабука се сада и преко 10 пута третира како би имала одгаврајући квалитет и величину, јер само такву можете да је извезете“, каже воћар Дарко Топаловић.
Крајем новембра ове године министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, Бранислав Недимовић, истакао је и могућност отварања тржишта у Индонезији.
„То је за нашу земљу изузетно значајно јер се ради о уласку кључних спрских производа на тржиште од скоро 300 милиона становника. У потпуности је припремљен споразум којим ће бити решен извоз пшенице, кукуруза и јабука, а затим и осталих производа из Србије, као што су месо и месне прерађевине, договорени су и конкретни кораци да се у најкраћем року започне његова реализација“, изјавио је министар Недимовић.
Извор: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija/jabuka-kosta-koliko-i-zvaka-vocari-nezadovoljni-hoce-da-poseku-zasade-2078533
