Таванкут: Ваде јабуку јер нема исплативости

Аутор: Gdjakovic
298 посета

Пијаца чупа плантаже
Таванкут је био познат виноградарски крај, кажу да је сав модро од винограда. Због немогућности постављања добара, тај пејзаж се преко ноћи променио и винограде су заменили воћњаци.

Таванкућани кажу да је сада и воћњаке задесила иста судбина. Лоше цене, смањене извозне могућности, посебно у Русију, и климатске промене фактори су који утичу на све чешће крчење воћњака у таванкутском крају.

Бере се све: брескве, трешње, јабуке… Они којима је дозвољено по врсти земљишта прелазе на ратарске културе; сади се поврће попут кромпира, паприке и лука, а појединци због финансијске исцрпљености ни не ваде воћне саднице, већ једноставно обустављају производњу.

Зарада по јабуци 15 дин

Берба јабука је при крају, а један од највећих произвођача у Таванкуту Пере Имгрунд каже да због великих трошкова није успео ни да обради свих 40 хектара које обрађује, а због „смешног“ цена, није га ни продао.

»Понуђено ми је 30 динара за прву класу, с тим да ћу то спаковати: обезбедити гајбу, папир, палету и тако ми остане 15 динара. Ми смо без профита, односно у минусу ако је цена испод 50 динара, па ви рачунајте. Годишња производња ме кошта 200.000 евра, а прошле године, када сам све продао, вратило ми се 150.000. И ове године ћу имати огроман минус“, каже Имгрунд.

Он додаје да због цене јабука, која се годинама не мења, упркос повећаним трошковима одржавања, многи одустају од овог посла и да је цело село у економским проблемима.

»Углавном су сви покварили, мислим да је већ 80-90 посто поломљено, а не ради се ни оно што је остало. Ако се ништа не промени, готов сам и за следећу годину. Цена јабука је била још већа пре 10 година, а тада је радник био дупло јефтинији, нафта дупло јефтинија, фондови, хемија, то је невероватно…“

Због нерентабилне производње, Имгрунд је до сада окрчио 4,5 хектара воћњака, а ове године је, каже, оставио 7 необрађених, које планира и да искрчи.

»Потребан ми је огроман новац да очистим воћњаке. Свуда имам системе за наводњавање, имам мрежу на 20 хектара, имам фрижидере, тракторе, све што је потребно за савремено воћарство, али џабе. Сада када више не морам ништа да улажем, дошла је ситуација да не могу да преживим“.

Јабука из Таванкута се највише извозила у Русију. Сада када је то тржиште ослабило, роба више нема купца, за шта Имгрунд криви лошу стратешку политику државе.

„Руско тржиште нам је било приоритет, а сада су засадили доста јабука и извоз је стао, а наша земља није радила на проналажењу другог тржишта. Све ово се могло унапред мислити. Када су Пољској уведене санкције да не може да извози у Русију, нашли су ново тржиште у Индији и на Блиском истоку, а сада су чак и повећали продају јабука за 20%. Сада причамо о извозу у Кину, па то је… Јабука мора бродом да путује више од месец дана, не може да издржи – то су само приче.

Имамо и проблем што нисмо у Европској унији – тренутно извозим мале јабуке у Мађарску и купац је морао да прибави 12 папира да би могао да увезе ту јабуку. Да смо у ЕУ, не би нам била потребна ни једна, то је велика разлика“, каже Имгрунд.

„Све је уклоњено“

И Маринко Вилов каже да ће прекинути производњу јабука. Када прикупи средства за крчење воћњака, каже да ће покушати да на месту воћњака засади црвену паприку.

»Не можеш одједном да престанеш да будеш воћар. Може се очистити део по део; међутим, то је посао великих размера и скуп је“, каже Вилов.

Имао је и воћњак под бресквама који је недавно искрчио. Нову производњу на тој парцели није покренуо због финансијске исцрпљености, већ ју је издао, и засадио црвену паприку.

„Овде више не расту брескве. Касни мразеви и изузетно високе летње температуре их уништавају. Када имамо периоде са 30-40 дана високих температура, ни наводњавање не помаже“, сматра Вилов.

Јасмин Иршевић, власник фирме у чијем је опису посла крчење воћњака, добро сагледава ситуацију на терену.

Каже – све је изнето.

»Брескве се потпуно угасе, ваде се и јабуке, а ја сам извадио највише трешања. У последње три године само моје машине су уклониле преко 60 ари трешања. Вероватно више јер се сећам само већих воћњака. На већини парцела засади нису обновљени, али су људи почели да саде друге културе, попут кромпира“, каже Иршевић.

„Воћњаци се углавном замењују ратарским културама, или ако већ имају системе за наводњавање који су коришћени у воћњацима, онда прелазе на повртарство, јер је то релативно интензивна производња и на релативно малим површинама се и даље може добро зарадити“, објашњава. тхе Острогонац.

Уместо воћњака, ратарске културе

Никола Острогонац, стручни сарадник за заштиту биља суботичке пољопривредне стручне службе, потврђује да је смањење површина под воћњацима у Таванкуту евидентно, али да ће се конкретни подаци видети након Пописа пољопривреде који је у току. Острогонац наводи неколико разлога за ово интензивно крчење воћњака.

Уместо воћњака, ратарске културе

Никола Острогонац, стручни сарадник за заштиту биља суботичке пољопривредне стручне службе, потврђује да је смањење површина под воћњацима у Таванкуту евидентно, али да ће се конкретни подаци видети након Пописа пољопривреде који је у току. Острогонац наводи неколико разлога за ово интензивно крчење воћњака.

„Произвођачи су са једне стране суочени са тешком могућношћу пласирања производа на тржиште, а цена која се годинама не мења и улагања која се само повећавају терају људе да уклањају воћњаке“, каже Остроган.

Све неповољнији климатски услови који захтевају још већа улагања додатни су отежавајући фактор у производњи воћа.

»Интензивну производњу воћа више није могуће замислити без система за наводњавање и без противградне мреже. То су озбиљне инвестиције које се у садашњим условима пословања тешко могу извући из саме воћарске производње“, каже Острогонац.

Објашњава и да су многи воћњаци, посебно део Таванкут – Миргеш – Скендерево, засађени 80-их и 90-их година и да су сада достигли свој век трајања. Дошли су до краја профитабилности производње. Према његовим речима, после бербе воћњака, земљиште треба да се одмори 2-3 године пре него што се засади нови, али се данас ретко одлучује да засади нови.

„Воћњаци се углавном замењују ратарским културама, или ако већ имају системе за наводњавање који су коришћени у воћњацима, онда прелазе на повртарство, јер је то релативно интензивна производња и на релативно малим површинама се и даље може добро зарадити“, објашњава. тхе Острогонац.

Као пример наводи случај воћара који жели да остане анониман.

„Човек је имао 35 ха воћњака. Због неисплативости производње вадио је све – ишао из године у годину и вадио воћњак по воћњак. Потпуно се преоријентисао на ратарство: пшеницу, јечам, уљану репицу и повртарство: лук, купус и кромпир. Тврди да му је много лакше, да је обим посла много мањи, а да је зарада боља него у јабукама и бресквама“, каже Остроган.

Ј. Д. Б.

Извор: https://www.hrvatskarijec.rs/vijest/7971/Trziste-cupa-zasade/

Srodni tekstovi

1 коментар

Изненадићете се какви су подаци и где се продају српске јабуке | Удружење новинара за пољопривреду 9. новембар 2023. - 06:21

[…] Пијаца чупа плантаже Таванкут је био познат виноградарски крај, кажу да је сав модро од винограда. Због немогућности постављања добара, тај пејзаж се преко ноћи променио и винограде су заменили воћњаци. […]

Одговори

Оставите коментар