Вишегодишњи засади воћа и винове лозе у Шумадији налазе се у добром стању. Резидба старијих засада шљиве и јабуке кренула је још у периоду касне јесени и сада су те биљке у фази мировања, док се млађи засади остављају за фебруар и почетак марта. Оно што недостаје Шумадији је радна снага у виду квалификованих људи за резидбу па се због тога ова мера обавља и у јануару.
Резидба воћа у Шумадији увелико је у току а посебно је ова мера актуелна у засадима јабуке и крушке које нису толико осетљиве на ниске зимске температуре. Када су заштитне мере у питању обављају се и зимски прегледи засада.
„Гледају се зимска јаја од црвене воћне гриње у засадима јабуке, а већ крајем јануара у зависности од временских услова, ако наступи топли период, могу се наћи и прва јаја од крушкине буве. Када се нађу прва јаја тада треба да се обави први третман у крушкама и тада ће ићи комбинација или минералног уља плус сумпорних препарата или каолин плус сумпорни препарати. Ту је поента да се изврши да крушкина бува не одлаже јаја где је обаљено третирање уљима или каолином“, каже за РТВ воћар и заштитар Верко Качаревић из села Винча.
Старији засади се могу резати у току целог зимског периода док је код коштичавог воћа препорука да се резидба обавља у фебруару јер ако се обави рано мразеви могу да на пресеченом делу проузрокују сушење биљке.
„Имамо код воћа зимско мировања када спољне температуре не могу утицати, без обзира на то што смо ми у децембру имали релативно високе температуре, то није утицало на воћне засаде. Али већ од фебруара месеца ако наступе топлији таласи може доћи до кретања појединих коштичавих воћних врста, посебно се односи на кајсију, као и код нових сорти брескве и нектарине и ту треба обратити пажњу на заштиту већ на самом пуцању пупољака, а онда мора да се обави третман тафрина деформанс јер тада може да дође до инфекције од ове гљиве“, наводи Качаревић.
Произвођачи који имају велике површине под старијим засадима воћа кренули су са резидбом још у позну јесен.
Саветодавац за воћарство и виноградарство Данко Петровић подсећа да је резидба успостављање баланса између бујности и родности.
„Ако урадимо благу резидбу имаће велики потенцијал приноса, а ако имамо велики принос аутоматски нам квалитет одређене воћне врсте пада и имамо друге мере које морамо онда да примењујемо, проређивање плодова, смањење приноса хемијским или механичким путем, а то додатно повећава трошкове а самим тим нам смањује приходе. То значи да резидба мора да буде квалитетно обављена и радна снага која обавља резидбу мора да буде стручна да изврши ту меру“, објашњава Петровић.
Последњих година јавља се проблем недостатка људи који знају да обаве добру резидбу што такође доводи до тога да се са овом мером крене, где је то могуће што пре.
Извор: РТВ
