На јубиларном 60. „Дану малине“, који је одржан у Бранковини код Ваљева, малину најбољег квалитета изложио је Мирослав Савић из Доњих Лесковица, оценила је стручна комисија те привредно-туристичке манифестације. Овога пута своју малину изложило је 26 произвођача из ваљевских села Доње и Горње Лесковице, Сушица, Миличиница, Мијачи, Гола Глава, Драгодол… У ваљевском крају под малињацима је око 2.000 хектара, од укупно 12.000, колико је под засадом малине у Србији.
Малинари су поручили да су задовољни садашњом ценом од 600 динара за килограм малине, а пољопривредни стручњаци да је малина стратешки српски производ и да је као таква препозната на светској мапи, као и да се применом најсавременије технологије и сортимената приноси по хектару могу удвостручити и достићи 30 тона по хектару, а период убирања продужити на три до четири месеца.
Овогодишњи победник „Дана малине“ Мирослав Савић под малином сорте „виламет“ има 80 ари.
„Морам бити искрен, надао сам се награди, можда не, баш, првој! Малињак ми је у добром стању, а и временске прилике биле су повољне тако да су приноси добри, а малина доброг квалитета. Ове године, после низа, први пут сам задовољан откупном ценом, која је тренутно 600 динара за килограм малине“, рекао је за Н1 Савић и наговестио обнову и проширење свога малињака.
Радоје Спасојевић из Доњих Лесковица, добитник награде у категорији маликања са примењеном модерном технологијом узгајања малине, рекао је за Н1 да се са ценом од 600 динара за килограм произвођачи тек „покривају“, јер је цена репроматеријала и производње јако увећана.
„Са овом ценом се тек покривама, 800 динара за килограм била би прихватљива цена, да нешто остане и нама. Знате ли колико кошта вештачко дјубриво, средства за запрашивање, системи за наводњавање, гориво и све друго… то нису мала улагања!“, рекао је Спасојевић.
Он је изразио незадовољство односа државе и медија према селу и пољопривредном произвођачу.
„Било би лепо да ме неко од медија отпрати сваког дана од 5 ујутру до 23 увече и да прикаже праву слику о животу људи на селу. А шта ми гледамо на ТВ, задруге и разне ријалите? Колико се само простора определи за геј параду. Где је сељак и његов живот“, запитао се Спасојевић и додао да држава мора озбиљно да се забави пољопривредом ако нема намеру да се грађани „хране таблетама“.
„Господин Милан Кркобабић има везе са селом као ја са Миг-ом 29. То дељење сеоских кућа и кључева пред камерама некој „залуталој“ деци која мисле да се тако започиње живот на селу је смешна и наивна прича. То је још један ријалити у овој држави“, сматра млинар Спасојевић.
Раде Јовановић из Института за примену науке у пољопривреди, поздрављајући малинаре и остале учеснике манифестације „Дан малине“ у Бранковини је рекао да се нада да је поново дошло време, по зна који пут, да се покаже колико је село потребно Србији и да је храна у свету и код нас препозната као основ опстанка, интегритета и сигурности једне земље.
„Сада, када је рат, када нема жита и уља из Украјине, и када је енергија скупља него и кад, Србија показује своју жилавост, по ко зна који пут, захваљујући селу. Селу, којег се великим делом одрекла и напустила“, рекао је Јовановић и поручио да је Србија на светској мапи препозната као један од највећих производјача малине, а да је нама остало да то озбиљно прихватимо и применимо најсавременију технологију у подизању малињака и производњи малине .
Он је рекао да је на једном хектару могуће остварити производњу од 27 тона малине уколико се само примени оно што већ знамо, што наука и струка познају. Ако би се то успело онда би село опстало, а пољопривредни произвођачи могли да живе од свог рада и труда.
„Ми не смемо више да зависимо од временских прилика, већ њима морамо да управљамо и да на адекватан начин штитимо нашу производњу. Тека тада би приноси били далеко већи, а квалитетом би смо диктирали светске стандарде. Малину морамо адекватно паковати и извозити производе од малине, а не да је извозимо занрзнуту, као сировину“, поручио је Раде Јовановић у Бранковини и нагласио да „морамо искористити своје природне ресурсе и предности да наша деца не би одлазила да живе и раде у иностранству, већ ће радити овде и стицати свој доходак“.
Покровитељ овогодишње привредно-туристичке манифестацију „Дани малине“ у Бранковини је град Ваљево, а организатори ТО Ваљева и Туристичко друштво у Бранковини.
Извор : Н1
www.rs.n1info.com
