При резидби старијих стабала у пуној родности пазити да се у круни не формира исувише изрођеног дрвета, које би требало редовно избацивати или скраћивати, а остављати кратке родне гранчице на двогодишњим и трогодишњим гранама.
Резидбу јабуке у роду требало би обављати на основу морфолошких особина родних гранчица,нинтензитета вегетативног пораста, али и према количини и стања родних пупољака. Генерално, важно је да се поштују поједини принципи, а свака сорта посебно орезује.
Јачина резидбе понајвише зависи од старости воћке. По правилу младе воћке су и веће бујности па се таква стабла и мање орезују него слабо бујна и закржљала. Дакле, требало би поштовати принцип- дуга резидба на бујним стаблима убрзава и повећава родност, а кратка резидба подстиче бујност и успорава родност. Односно код интензивног пораста требало би стабла више оптеретити родним пупољцима.
Јачина резидбе понајвише зависи од старости воћке.
Техником резидбе регулише се развој одређеног броја летораста на којима ће се образовати цветни пупољци и родне гранчице. Родне гранчице на родним гранама пропадају са старошћу грана. Осим тога, и родност се смањује. Родну грану са родним гранчицама требало би сваке четврте до сваке шесте године обновити, што се , управо, постиже резидбом. Требало би настојати да се сваке године с једног развијеног дрвета обнови једна четвртина до једна шестина родних гранчица. На тај начин овако примењена резидба омогућава да се круна одржава у правилној биолошкој равнотежи и то максимално оптерећење родом уз одговарајући вегетативни прираст. Правилном резидбом, уз примену осталих агротехничких мера искључује се појава алтернативности рађања јабуке.
Принципи резидбе важе, углавном, за све системе узгоја, али постоје и неке специфичности у начину извођења ове операције. Тако, на пример, резидба на родност код палмете са косим гранама је нешто дуркчија, јер се велики број летораста савија ради убрзања образовања цветних пупољака.
Због тога се дешава да на једном стаблу образује се више цветних пупољака односно цветова, из којих се образују плодови који се не могу лепо развити, јер коренов систем није у могућности да прими одговарајућу количину хранљивих материја. На таквим стаблима намеће се резидба ради проређивања родних грана и смањивања броја родних гранчица, а на крају и смањивању броја плодова. У суштини у данашњем воћарству тежња је у “дугој” резидби, уз обавезно касније проређивање плодова.
Интензитет такве резидбе зависи од тога да ли су предвиђена обилнија ђубрења уз наводњавање и друге агротехничке мере. И на савијеним гранчицама, после извесног времена ( 5 до 6 година) почињу да се проређују родне гранчице , о чему се при извођењу резидбе мора водити рачуна. Ове родне гране се након 4 до 6 година резидбом уклањају до основе, да би се поспешио развој спавајућих пупољака у леторасте, који се током вегетације савијају, и у наредној вегетацији на њима се диференцирају цветни пупољци. У трећој години на таквом леторасту се развијају плодови.
Jabuka u cvetu
На једном одраслом стаблу палмете са косим гранама требало би да се налазе тек развијени леторасти који се савијају или повијају ради образовања цветних пупољака. Такође и савијени леторасти у претходној вегетацији, на којима се у текућој години образују цветни пупољци, леторасти који први пут доносе род, затим серија родних грана које носе родне гранчице с плодовима друге, треће, четврте, пете и шесте године. У току лета леторасти се проређују. Наредних година поступак је сличан. Такође при резидби старијих стабала у пуној родности пазити да се у круни не формира исувише изрођеног дрвета, које би требало редовно избацивати или скраћивати, а остављати кратке родне гранчице на двогодишњим и трогодишњим гранама.
