Савет економисте: Директна продаја, боља зарада

Аутор: draganadpetrovic
72 посета

За живот на селу потребно је много рада, много одрицања и много подршке. Како би опстали на селу, све више пољопривредника опредељује се да своје производе лично доноси у град, врло често купцима на кућни праг. Један од њих је и Раша, млади пољопривредник из Доње Љубовиђе, који сматра да ће пољопривреда опстати само ако пољопривредник пронађе правог купца за своје производе.
У његовом селу је лепо, али Раша каже да, ако жели ту да живи, мора добро да засуче рукаве. Умество звања дипломираног економисте бира да буде пољопривредник.
„Једноставно желим да докажем да је на селу могуће радити, опстати и лепо живети чак и уколико се бавите пољопривредом. Мој план је да до 2024. године засадим воћњаке на свом имању и да се до тад вратим да живим овде“, истиче Радислав Благојевић, економиста и пољопривредник.
Раши за сада све иде по плану. Званично живи у граду, а сваки слободан тренутак користи да нешто корисно уради у селу. Сезона воћа је прошла, а трећу годину заредом успева да малине, купине, боровнице и аронију из Доње Љубовиђе продаје купцима у Београду, Лајковцу, Обреновцу, Панчеву.

Илустрација: За робу је најважније наћи купца

Тврди да је за робу најважније пронаћи купца. Зато воће из свог воћњака вози често и по неколико стотина километара, директно до потрошача.
„Не треба нам препродавац, не треба нам хладњачар, треба нам другачији начн продаје, само тако може да се опстане, другачије јако тешко“, истиче Радислав. Пре тога, њихова продаја воћа завршавала се неславно, баш као и код већине воћара у Србији.
„Кренули смо да предамо боровницу, цена је била 500 динара, када смо стигли била је 400, онда је била ситна, нема довољно праха, ја сам то продао, остатак смо замрзнули и договорили да више не сарађујемо са хладњачама у том правцу већ да развијемо директну продају боровнице“, каже он за Еуронењс Србија.

Илустрација: Највише помаже препорука од уста до уста, али и рекламирање на друштвеним мрежама/ Фото: Pixabay

Најважнија препорука
У продаји Раши највише помаже препорука од уста до уста, али и рекламирање на друштвеним мрежама. Посебно му користи Инстаграм профил, који Раша користи у у едукативне сврхе.
„Ове године смо око 20 одсто производа продали преко Инстаграма. Што се тиче ракије и цеђених сокова све смо продали преко инстаграма док је свеже воће ишло више на препоруку, мислим да тај инстаграм има велики потенцијал и убудуће“, рекао је.
У свему што Раша ради подржава га његова породица, али отац му не саветује да се врати да овде и живи, јер је пре много година и он учинио исто.
„Исто било као и сад оживљавање села, онда се звало зелени план. Тако намаме народ. Онда дођеш овде, подстицаје никад не добијеш ни од кога него запљуј дланове, купи будак и крчи оструге“, каже Рашин отац Танасије.

Рашим мотив да се врати у село пре свега је љубав, а његов пут ка родном крају умногоме би убрзала боља инфраструктура, вртић и школа за дете, као и комшилук са којим би какав-такав друштвени живот био могућ.

Извор:https://www.euronews.rs/biznis/agrobiznis/19413/rasa-svoje-proizvode-direktno-nosi-kupcima-u-grad-zelim-da-dokazem-da-je-moguce-opstati-na-selu/vest

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар