Црна пегавост винове лозе (Пхомопсис витицола) је болест винове лозе за коју се користе још изрази ескориоза и фомопсис и у последње време значајније се раширила у виноградима. И раније је била присутна, али због коришћења препарата на бази бакра није успевала да се значајније рашири. У питању је паразитни гљива, која кад се појави у винограду тешко се може тотално уклонити. Ескориоза је честа у нашим виногорјима и то у регионима са хладнијим и влажнијим пролећем, где је пораст ластара благо успорен па је могућност инфекције већа. Често произвођачи фокусирајући се на пламењачу занемаре Ескориозу, посебно у првим хемијским третманима.
Инфекција овим патогеном најчешће настаје повећањем температуре преко 10 °Ц са нешто дужим влажнијим периодима што је крај марта, почетак априла чест случај у нашим регионима. Након периода инкубације долази до појаве симптома који се јављају првенствено на ластарима и то нарочито на прве две до три интернодије где се појављују тамне пукотине и пеге које услед раста ткива пуцају. Како време пролази те флеке се повећавају и спајају, а неке од њих знају да пукну по дужини и тада личе на мање верзије рак ране. У јесен кора на тим ластарима буде сиво пепељаста. Ластари са овим симптомима заостају у расту и развоју па самим тим се на њима формира значајно мања количина гроздова него на здравим, а у току зиме веома често измрзавају па стога у наредној вегетацији уопште и не крећу са растом и развојем. Напад црне пегавости може бити толико јак да некада страда и комплетан чокот. Уколико је инфициран комплетан чокот, у наредној вегетацији неће моћи да развије квалитетне ластаре па самим тим се не остварује жељени принос.
Црна пегавост винове лозе након фазе црних тачкица, врло брзо креће да се шири по винограду. Споре ове болести се разносе кишом и ветром или помоћу инсеката. Ипак најчешће се преноси тако што се у виноград засаде резнице и калемови који су већ заражени. Идеална температура за ширење болести је 23°Ц. Међутим, иако већа одступања од идеалних температура могу да успоре, ова болест наставља са развојем и кад се температура спусти до 5°Ц и када се попне до 37°Ц.
Симптоми се потом јављају и на листовима у виду ситних светлих пега са црном тачкицом у средини, у неким ситуацијама пега може бити зелене боје. На листу може да се формира велики број пега које се постепено спајају. Са порастом температуре пеге врло брзо некротирају услед чега лист има значајно смањену асимилациону површину и не може да исхрани формиране гроздове, а самим тим принос је значајно лошијег квалитета. Када је у питању јачи напад лист ће тотално пожутети и отпасти. Петељке листа су у тим ситуацијама деформисане. На бобицама грожђа ова болест се ретко појављује, кад се појави бобице се на грозду смрежурају и осуше. Међутим симптоми на гроздовима не јављају се тако често као на ластарима. Ова болест у виноградима може узроковати губитке од 10 до 15% у смањењу приноса па до крчења комплетних јаче инфицираних чокота.
Са сузбијањем ове болести почиње се веома рано већ током резидбе када је потребно препознати и резидбом уклонити све симптоматичне ластаре. Често произвођачи греше па орезани биљни материјал не униште, а он представља главни извор заразе у наредној вегетацији. Обавезно је орезани биљни материјал изнети из винограда и спалити. Након резидбе одрадити хемијски третман минералним уљем у циљу сузбијања презимљујућих форми штеточина у комбинацији са неким од бакарних препарата.
Следећи битан корак у стратегији заштите од црне пегавости јесте хемијски третман у фенофази вунастих пупољака која често може дуго да траје па се у том пероиду и остварује инфекција, нарочито у хладнијим регионима. У тој фенофази значајно је применити препарате на бази бакра. Следећи третман веома је значајан и потребно га је обавити када ластари почињу са растом, око 3 -5 цм, и то препаратима са активним материјама контактног механизма деловања као што су: пропинеб, манкозеб, фолпет, каптан. У пракси због антирезистенте стратегије, системичне препарате боље је оставити за наредне фенофазе када је опасност од појаве пламењаче велика, а за црну пегавост фокусирати се на препарате контактног механизма деловања. Наравно, осим у ситуацијама када је проблем већ јако велики. Уколико је почетни раст ластара праћен кишом услед чега биљке спорије расту, пожељно је одрадити још један третман док су ластари до 10 цм дужине. Након што ластари пређу 10 цм дужине, нема потребе за хемијским третманима против црне пегавости. Уколико третмани нису одрађени, нема потребе ни да се раде јер је тада већ касно за све настале инфекције и оне се више не могу сузбити, до резидбе наредне године. Ластар, који дужином прерасте 10 цм, постаје отпоран на инфекције гљиве Пхомопсис витицола, проузроковачем црне пегавости.
Приликом спровођења ових третмана сходно препарату који се користи за црну пегавост, може се додати неки од препарата за сузбијање пепелнице како би се у истом третману сузбиле све болести. Једна од препорука у овом периоду, јесте употреба сумпора који има јако добар ефекат на пепелницу, а осим тога секундарно делује и на гриње. Међутим, приликом употребе сумпора водити рачуна о темепратури ваздуха јер сумпор је најбоље применити на температурама између 18 – 25 °Ц како би се избегла фитотоксичност, а при том остварио жељени ефекат.
Уколико се сада, у овом периоду, пропусте третмани против црне пегавости и она се појави у мањој или већој мери, те биљке могуће је само одржавати у доброј кондицији благовременим наводњавањем и константном прихраном како се не би превише исцрпљивале, а самим тим сачуваће се њихова виталност за наредну сезону када се не би смела поновити иста грешка.
Мирјана Петровић, маст.инж.пољ.
Извор:https://jugpress.com/poljoprivreda-kako-protiv-crne-pegavosti-vinove-loze/
