Ова година је донела изузетне климатске изазове који су имали дубоке последице на воћарску и виноградску производњу у Србији. Професор Зоран Кесеровић са Пољопривредног факултета у Новом Саду истиче да су високе температуре и недостатак падавина довели до значајних промена у квалитету и количини производа.
Смањење приноса и квалитета воћа
Професор Кесеровић истиче да су екстремне топлоте и суша имали значајан утицај на родност воћних култура. „Изузетно топло и сушно време довело је до великог смањења приноса воћа у Србији. Очекивао сам да ће ове године род бити сличан оном из 2022, који је био одличан, али сада предвиђам смањење од око 300.000 тона“, објашњава он. Према његовим проценама, у поређењу са прошлогодишњим приносом од 1.200.000 тона, очекује се пад од 20% до 25% у односу на очекивања.
Текућа година је показала колико климатске промене могу утицати на пољопривреду, с значајним последицама по приносе и квалитет производа. Професор Кесеровић упозорава на важност прилагођавања стратегија у пољопривреди, укључујући увођење система наводњавања и примењивање регенеративних метода. Ове промене су кључне за осигурање одрживе будућности пољопривреде у контексту све учесталијих климатских изазова.
Када је реч о квалитету воћа, резултати су делимично задовољавајући. „Ране воћне врсте као што су трешње и кајсије су дале изузетно добар квалитет“, напомиње Кесеровић. Међутим, касније сазревајуће врсте попут крушке и јабуке су биле подложне оштећењима због велике топлоте. „Дошло је до појаве ожеготина не само на плодовима, већ и на ластарима и младарима. Плодови су дехидрирали, што је довело до умањења приноса“, додаје он.
Биоконтрола: Шта функционише, а шта не у борби против црне трулежи у виноградима
Упркос смањењу приноса, квалитет прерађевина као што су ракија, џемови и компоти остаје задовољавајући. „Количина растворљивих сувих материја је била већа него обично, што је позитивно утицало на квалитет прерађевина. Међутим, висок проценат шећера и киселина може довести до алкохолизације вина“, каже Кесеровић. Он такође истиче да ће извоз воћа бити погођен, што ће утицати на економске показатеље. „Прерађевине су добре квалитетне, али ћемо тешко достићи претходне нивое извоза од преко 800 милиона долара“, објашњава он.
Стратешки приступ у будућности
Професор Кесеровић наглашава потребу за стратегијским приступом у управљању пољопривредом. „Потребно је увести системе наводњавања и побољшати хумусни садржај у земљишту. Примери из других земаља као што су Португалија и Италија, где су примењени напредни системи наводњавања, могу служити као смернице“, каже он.
Он упозорава на недостатак инфраструктуре у Србији, истичући да је потребно улагати у чишћење канала и изградњу акумулација.
Регенеративна пољопривреда
Кесеровић истиче важност преласка на регенеративну пољопривреду. „Коришћење метода као што је Гео-2 за побољшање структуре земљишта и повећање микробиолошких активности може помоћи у ублажавању последица суше“, саветује он. Он додаје да би подизање нових засада на севрозападним и северним експозицијама могло бити корисно у будућности, због бољих микроклиматских услова.
Извор: РТС, Јутарњи програм
1 коментар
deneme bonusu veren siteler