РЕЧ ИМАЈУ МАЛИНАРИ: КАКВА ГОДИНА НАС ОЧЕКУЈЕ КАДА ЈЕ У ПИТАЊУ ЦРВЕНО ЗЛАТО

Аутор: Gdjakovic
466 посета

Мање рода и скок цене на 600 до 800 динара по килограму

Због огромне потражње за малинама на светском тржишту откупна цена по килограму овог воћа прошле године премашила је сва очекивања. У јеку бербе цена је била између 400 и 420 динара по килограму, док је крајем децембра извозна цена за инострано тржиште била од 700 до 1.000 динара.

Према званичним подацима у Србији је под малином регистрована површина од 25. 000 хектара. Међутим, према речима Добривоја Радовић председника Асоцијације произвођача малина и купина, де факто је под малином је између 13.000 и 14 000 хектара. Принос на нивоу земље у 2021. години износио је, према прелиминарним подацима РЗС 110.589 тона. Произвоња је била на 20807 хектара, а просечан принос 5315 тона. Ипак Радовић он тврди да је био далеко мањи, односно око 50.000 тона али га званична статистика демантује.

Очекивања у 2022.години

Како је за Агробизнис магазин рекао Радовић већ сада је јасно да ће откупна цена за малину у 2022. бити далеко већа.

– Очекује да ће аконтна цена малине ове године бити између 600 и 800 динара по килограму. На цену утичу четири фактора: поскупљење агротехничких мера између 100 и 300 посто, драстично поскупљење ђубрива, недостатак младица које је прво спржила суша прошлог лета, а сада је поломио први влажни снег и наравно климатски услови, односно могуће елементарне непогоде које су и прошле године нанеле огромну штету малинарима – рекао је Радовић.

Како је нагласио квалитет малине у 2021. било је фантастичан и тешко да ће се то скоро надмашити.

– Када су у питању приноси ове године очекујем између  35.000 и 40.000 тона малине под условом да не буде јаког, касног мраза или града. Квалитет прошлогодишње малине био је фантастичан и тешко да ће се поновити таква година, али је српски виламет по концетрацији суве метерије и шећера дефинитивно најбоља малина на свету – додао је он.

Када је у питању цена купина Радовић очекује да ће и ту доћи до померања цена посебно што се зна да су засади под купинама у Србији са 6.000 спали на једва 1.500 хектара. С обзиром на потражњу он очекује да ће се откупна цена купина ове године бити око 500 динара по килограму.    

Према прелиминарним подацима Републичког завода за статистику купина се у Србији налазила на 5376 хектара, са просечним приносом 5773 т/ха односно укупном производњом од 31036 тоне.

Божо Јоковић из ариљског села Северово малину гаји готово 40 година. Директор је задруге „Агро еко воће” која окупља произвођаче са укупно 10 хектара малињака. Како је рекао за Агробизнис магазин ове године очекује да цена малине буде минимум на прошлогодишњем нивоу, али ће рода бити мање него лане.

– Прво, већ сада је јасно да ћемо имати проблем са радном снагом када дође време бербе, па је питање ко ће те малине да обере. Друго, примарни произвођачи, а и ми као задруга, под константним смо притиском крупних играча и све бројнијих трговачких фирми које се баве трговином малине. Они би да се обогате преко примарних произвођача малина. Само у Ариљу и златиборском крају имате више од 200 трговинских фирми које сарађују са извозницима, сви би да носе ташну и машну а ногом нису крочили у малињаке. И онда би они да одређују произвођачима, који су од јутра до сутра у засадима  начин пословања, пласман, тржиште, једном речју они би нама да одређују шта и како да радимо. То више не може тако – категоричан је Јоковић.

Он наглашава да за добру прошлогодишљу цену малина нису заслужни ни малинари, још мање хладњачари, трговци и извозници већ дефицит овог воћа на светском тржишту.

– Управо због разних марифетлука трговаца и извозника Србија није искористила своју историјску шансу да на светском тржишту малина заузме позицију која јој припада иако, по квалитету малине, имамо све предуслове за то. На жалост, уместо да се произвођачи баве унапређењем производње и сортаментом они су, било самостално било кроз задруге као што је наша, постали плен крупних играча. Како би нас држали на узици потрудили су се да произвођачи немају никав приступ тржишту, да не можемо да уђемо у наше маркете већ, ако хоћемо да продамо малину, морамо да играмо како они свирају – огорчен је он.

Као начин да се превазиђе ова незавидна ситуација за произвођаче црвеног злата Јоковић види у државној стратегији малинарства на нивоу целе Србије.

– У сарадњи са нашим најеминентнијим стручњацима за малину, а таквих Богу хвала имамо, треба на нивоу земље направити озбиљну стратегију када је у питању производња и пласман малине, дозволити произвођачима приступ тржишту и онемогућити оне који би да згрну паре преко наших леђа да раде шта им се прохте. Примарни произвођачи у том ланцу треба да буду партнери а не да се према нама трговци и корпорације односе као да смо ми ту због њих а не они због нас. У противном доћи ће до гашења засада – нагласио је Јоковић.

http://www.agrobiznis.rs

На нашу констатацију да су малинари са ценом која је била ипак добро зарадили прошле године он се горко насмејао.

– Испаде Ариље неки град милионера а далеко смо ми од тога. Ево да вам конкретно кажем из прве руке 50 посто од прошлогодишње зараде дали смо на враћање дугова из ранијих година, 50 посто је отишло на покривање производње, и кад се све сабере и одузме годину смо завршили на позитивној нули.

На наше путање каква је тренутно ситуација у малињацима с обзиром на изразито ниске температуре које смо имали средином јануара, он истиче да ће се последице мраза на малини видети тек у марту када почне вегетација.

– Малина је јако осетљива на ниске температуре а код нас је данима жива на термометру била минус 19. Превелике количине снега који је пао изломио је младе изданке. Када се томе додају оштећења младих ластера током прошлогодишњих незапамћених летњих суша, просто не знам шта да очекујем. Али, ајде да не доносимо закључке пре времена да сачекамо март и видимо кад крене вегетација каква је ситуација – закључио је Јоковић.

Чему се надају малинари у Републици Српској

Прошлогодишња откупна цена малина и у Републици Српској била је рекордна. Килограм малина коштао је око 6,5 конвертибилних марака, односно око 3,25 евра. Међутим, прошлогодишњи род је подбацио јер је град уништио најмање 30 посто рода. Малинари у РС већ се припремају за нову сезону и очекују да ће, бар по роду и квалитету бити на нивоу прошлогодишње, али и да ће откупне цене овог воћа које 90 одсто завршава на западно-европском тржишту оборити нове рекорде.

– Прошла година је била задовољавајућа са ценом, међутим мој малињак је погодило невреме и град који је уништило је преко 30 посто рода. Уместо 1,6 тона по хектару колико сам имао 2020. прошле године сам имао  само  900 тона – рекао је пензионер Миладин Стевић коме зарада од малина одлично попуни кућни буџет.

Стручњаци предвиђају да би се и ове године рекорди када је у питању откупна цена могли поновити.

– Очекујемо да цена неће ићи испод прошлогодишње. Међутим, упркос доброј заради интересовање малинара за проширење засада није онакво какво се очекивало. Улагања су огромна а репроматеријал је скупљи и до два и по пута, што је деморалисало произвођаче малина да проширују засаде. Пре свега мислим на минерална ђубрива где су цене скочиле 250 посто што је драстично поскупљење – рекао је Саша Симић, дипломирани инжењер пољопривреде.

Представници Удружења малинара општина Братунац, Сребреница и Милићи упутили су и апел надлежним институцијама, а пре свега Влади РС и општини Братунац да испуне обећање и исплате надокнаду за штету коју је град причинио у малињацима у јуну прошле године.

– Ми који плаћамо противградну заштиту питамо се због чега је плаћамо ако не може да нам заштити род. А условљени смо плаћањем јер приликом регистрације газдинства морамо да платимо и противградну заштиту. Значи, не може да се оствари премија ако не платиш противградну. Имамо обећање од премијера да ће та штета бити надокнађена – рекао је Иван Стојановић из Удружења малинара „Виламет“.

Подсећамо, противградна превентива која има инсталиране противградне станице у средњем Подрињу није дејствовала током јунског невремена јер није добила дозволу од Центра контроле лета БиХ због прелета Еуфоровог хеликоптера. Комисија Братунца, општине са највећом производњом јагодичастог воћа у РС проценила је да је због града уништено 30-50 посто малињака.  

ВОЋЕ 2021

Површина под засадима воћа у 2021. години изоси 188.872 хектара са укупном производњом од 1.436.121 тона воћа. Најзаступљеније површине су под засадима шљиве, јабуке, малине и вишње.  Подаци о производњи и површини воћа за 2021 годину су процена Републичког завода за статистику, а званични подаци  биће објављени почетком марта.

У периоду јануар – децембар 2021 године извезено је воћа у вредности од 800,1 милион ЕУР , што је за 24% већа вредност извоза у односу на 2020 годину. Укупна количина извезеног воћа у 2021 години износи 475.331 тону воћа што је за 5,5% мање у односу на претходну годину. Извор: Управа царине. Највећу вредност извоза воћа у 2021. години остварила је смрзнута малина, свежа јабука, смрзнута вишња и смрзнута купина.

Драгана Петровић

www.agrobiznis.rs

Srodni tekstovi

Оставите коментар