У основи разликујемо два начина резидбе: Резидба у периоду формирања воћке, и резидба у пориоду редовне експлоатације. Пре него узмемо маказе у руке и кренемо, треба да имамо у виду да је леска хелиофитна воћка, што значи да воли светлост. Још једна важна ствар је да се цветни пупољци формирају у години која предходи резидби, што значи да ове године можемо резидбом само да смањимо број цветова, а не и да их повећамо. Дакле, овогодишња резидба има за циљ да створи што повољније услове за формирање већег броја цветова у наредној години. Сходно томе треба да се и руководимо техником резидбе.
Резидба у току формирања жбуна или стабла
Леска може да се гаји као жбун, или као стаблашица. Уколико је гајимо као стаблашицу можемо је формирати на сопственом корену или калемљену на мечју леску Corylus Colurna. Предност подизања засада леске на подлози мечје леске је у уштеди радне снаге на вађењу изданака. Број година експлоатације, пута број радника потребних за вађење изданака, показу је исплативост куповине скупље саднице калемљене леске. Формирање стаблашице се састоји у прекраћивању саднице на 50 – 80 цм одакле у текућој вегетацији израсте већи број летораста. У наредној години, приликом резидбе, остављамо 3-4 летораста, а оста ле поскидамо. Сувишни леторасти се могу поскидати и у току лета очењавањем како би све хранљиве материје биле доступне само одабраним младарима. Није пре поручљиво остављање летораста одмах један изнад другог или један наспрам дру гог, због каснијег очењивања под тере том рода или снега, већ се препоручује да жбун леске са изданцима које треба уклонити има размак од 15 до 20 цм. Остављени леторасти се мало скрате, у зависности од њихове дужине, како би иницирали разграњавање. На сваком леторасту се касније формирају 3-4 секундарне гране, при чему је прва удаљена од основе око 30цм, а друга од прве око 50цм. Формирање жбуна обављамо тако што саднице прекраћујемо на 20-30 цм, где у текућој вегетацији долази до развијања изданака из корена, где остављамо 3-4 (неки стручњаци сматрају да може 5-8 изданака).
Уколико се деси да нема довољан број изданака, формирање жбуна започињемо са постојећим изданцима, а наредне године остављамо потребан број новоформираних изданака. Уколико се ради о малом броју воћака, на окућници, а имамо ситуацију да је избио само један летораст, наставимо поступак формирања лешника као стаблашице. Код формирања жбуна одабране изданке мало прекратимо у циљу бољег разграњавања, прејако прекраћивање може да да веома бујне леторасте те то треба избегавати.
Резидба у периоду редовне експлоатације
Циљ редовне резидбе је да се успостави равнотежа између дрвног прираста и родности. Потребно је постићи и што бољу осветљеност круне како би дошло до формирања већег броја женских цветова. Према различитим ауторима леска рађа на гранчицама дужине 15 до 25 цм, у зависно сти од сорте и врсте. Уколико не знамо сортну резидбу најбоље је држати се следећег: пре но што почнемо погледамо воћку и видимо на којим гранчицама доминира већи број цветова па сходно томе и прилагодимо резидбу.
Уколико већи број цветова доминантно носи на дужим гранчицама, резидбу усмеравамо ка њиховом формирању нешто мало јачим повременим прекраћивањем једногодишњих летораста. Уколико се већи број цветова налази на краћим гранчицама, а притом су присутне и дуге гранчице на којима има по један или ниједан цвет, резидбу усмеравамо ка формирању краћих гранчица тако што не прекраћујемо једногодишње гране или веома мало! Бољу осветљеност круне постижемо уклањањем грана у унутрашњем делу круне као и грана које иду ка унутрашњости.