Нега засада боровнице у роду обухвата више агротехничких, помотехничких и других мера које се спроводе сваке године са циљем да се постигне добар и стабилан принос и квалитетан плод, а најзначајније су: ђубрење засада органским и минералним ђубривима; одржавање земљишта; малчирање; резидба; уношење пчелињих друштава или бумбара у засад боровнице; наводњавање и одржавање замљишта у стању оптималне влажности; заштита засада од неповољних чинилаца средине; заштита засада од птица и заштита засада од болести, штеточина и корова.
ЂУБРЕЊЕ БОРОВНИЦЕ
Ђубрење засада се врши на основу стања и стварних потреба биљака. Приликом ђубрења мора се бити обазрив како се неправилном применом не би изазвала промена pH вредности супстрата и нарушила симбиоза кореновог система боровнице са микоризним гљивицама, што би имало негативан ефекат на саднице. Без обзира на начин примене ђубрива ( гранулисаним ђубривима, фолијарно или фертигацијом) приликом прихране засада мора се водити рачуна о одржавању равнотеже између раста и родности код биљака.
Азот – Дебео слој струготине може утицати на дуплирање потреба за азотом, због приврременог онемогућавања биљке за коришћењем овог елемента.
Фосфор – Дефицит фосфора условљава слабији раст биљака и неодговарајући процес цветања и оплодње. Највећи садржај фосфора у листу је на почетку сезоне најмањи током периода бербе.
Калијум – калијум је елеменат веома покретљив у биљци за разлику од земљишта у коме му је покретљивост веома мала. Калијум утиче на повећање отпорности биљака на неповољне абиотичке чиниоце и у извесној мери на поједине болести, на укус и боју плодова.
Калцијум – калцијум има важну улогу у нормалном функционисању биљака: кофактор је ензима, учествује у подели и издуживањз ћелија, регилише старење ћелија, доприноси стабилизацији ткива и ћелијских мембрана, утиче на процес оплодње и образовање плодова.
Сумпор – сумпор је структурна компомента протеина, пептида и ензима, убрзава стварање хлорофила и учествује у многим другим процесима у биљкама. Једињења сумпора учествују у реакцијама биљака на абиотски и биотски стрес. Будући да је сумпор неопходан састојак неколико аминокиселина и протеина, и да они учестују у структури биљног ткива, класичан симптом његовог недостатка је хлороза младог лишћа. Поједине воде у свом саставу могу садржати значајне концентрације сумпора и као такве представљати његов извор.
Програм исхране биљака високожнунасте боровнице сумпорним ђубривима се као и у случају примене хранива са другим елементима заснива на анализи лишћа.
РЕЗИДБА БОРОВНИЦЕ
Резидбу боровнице треба спроводити сваке године почев од момента садње биљке. Током првих година,посебно је важна са циљем да се подстакне пријем и пораст биљака. У првој години циљ је да потпуно избегнемо плодоношење. Уклањањем свих цветних пупољака омогућавамо жбуну да несметано расте и у јесен има адекватну вегетативну масу и произведе више цветних пупољака. Kако би се то постигло препорука је да се цветни пупољци на посађеним и младим биљкама уклоне пре цветања. Можемо их уклонити на два начина: резидбом (цветни пупољци код боровнице су смештени у вршном делу једногодишњих прираста, те њиховим прекраћивањем за једну трећину до једну половину уклањамо цветне пупољке) или откидањем руком. Једна од честих грешака произвођача је непримењивање ове мере, чиме ризикују да дође до великог заостатка у развоју новопосађење биљке.
На младим жбуновима уклонити све прирасте који леже на земљи, слабе и оне који се укрштају. Оставити најздравије, велике усправне изданке. Kако би правилно извели резидбу потребно је да знамо да имамо две врсте једногодишњих прираста у жбуну и то: оне који се развијају одоздо и који за једну вегетациону годину могу да израсту и до 1м, и оне који су на жбуну и носе родне пупољке на својим врховима.У првим годинама су нам потребнији ови који расту из базе јер требамо да формирамо жбун и уједначимо вегетативни и генеративни прираст.
Биљкама се у другој години може дозволити да плодоносе, међутим још увек нам је циљ подстакнути вегетативни раст који ће градити структуру жбуна за наредне године. У трећој години жбун је добро развијен и способан да производи значајан принос, али се и ове године препоручује уклањање 40-50% цветних пупољака. Ове године почињемо и са одабиром нових изданака који ће заменити старе.
Орезивање младих садница омогућава правилно формирање жбуна боровнице. Један жбун треба да има од три до пет главних грана које носе род. Оне се орезују тако да целом својом дужином имају двогодишње гране са пупољцима.Треба знати да један цветни пупољак има 8-12 цветова у грозду (гроњи), те једна гранчица са четири-пет таквих пупољака даје потенцијал за 50-70 плодова по два грама, што је 100-140 грама плодова.
Kод боровнице не смемо занемарити зелену резидбу. Један од најважнијих захвата у овој резидби је пинцирање овогодишњег прираста у циљу његовиг гранања. Нови прираст који се развија из базе биљке генерално остаје неразгранат и сви даљи интервали раста полазе из једног вегетативног пупољка. Резултат тога је мањи број прираста који носе цветне пупољке. По правилу резидба треба да је умерена и прилагођена родном потенцијалу и стању сваког жбуна понаособ. Оштра резидба боровнице се не препоручује, сем у случајевима јаче регенерације и обнављања жбунова. Бујнији жбунови дају крупније плодове и већи принос.
Дипл.инж. Игор Андрејић
Дипл.инж. Љиља Јеремић
ПССС Јагодина
