На дан Светог Трифуна виноградари одлазе у винограде, орезују винову лозу и заливају винову лозу вином, како би повратили ослабљену снагу винограда после дугог зимског периода, да почне да цвета у пролеће, што већ се приближава.
Овај обичај у потпуности поштује климатске услове у нашим виноградима. Наиме, до средине фебруара у нашим виноградима наступају јаки зимски мразеви, а након тога наступа топлије време, повољно за резидбу. Тада се може врло прецизно утврдити здравствено стање и родност озимог грожђа, како би се извршила правилна резидба и оставио потребан број плодног грожђа на виновој лози да би донео одређени ниво приноса и квалитета грожђа у следеће вегетације. Основни период резидбе у нашим условима је март и почетак априла, што је укупно 30-40 дана. Јесење и зимско орезивање се врши у већим засадима како би се могло завршити до покретања пупољака.
Велики број сорти и узгојних облика винове лозе захтева пажљиво и стручно орезивање. Неки виноградари нису баш добри у овом послу, па праве грешке које је касније тешко исправити. Често се то ни не може учинити.
Основна правила орезивања винове лозе
Увек се мора имати на уму да главни циљ резидбе није само постизање што већег приноса, већ и неговање и очување узгојног облика чокота.
Резидбом најпре треба уклонити све делове биљке који угрожавају њен основни узгојни облик, тј. издужене кракове или деформисани родне чворове, незреле и осушене ластаре. На овај начин се и на најсложенијим облицима гајења лакше уочавају родни елементи, односно једногодишње зреле изданке са правим зимским пупољцима. Затим се орезују до стабљике и тако се постиже најправилнији распоред очију стабљике.
У зависности од сорте и густине садње, сваклптеретитиастар треба о одговарајућим бројем родних окаца. Најбоље је да се оптерећењеност чокота, уместо одока, одређује према јединици површине, а то је 7-10 окаца по квадратном метру. Ако је растојање садње 2 х 1 метар, по биљци треба оставити најмање 14, а највише 20 окаца, у зависности од сорте која је у питању.
Треба знати да све док лоза „мирује“ постоји негативан притисак, али чим се лоза орезује, вода продире у изданке и због тога се смањује отпорност лозе на ниске температуре. Зимски пупољци подносе -13 до -15°Ц, једногодишњи ластари -18 до -20°Ц, а старо дрво до -25°Ц. Веома рано као и веома касно орезивање резултира каснијим пупљењем и каснијим сазревањем грожђа. Прекасно орезивање повећава „сузење“, губитак хранљивих материја и понекад „гушење“ пупољака. Извор: https://pssrs.net/osnovna-pravila-rezidbe-vinove-loze/
АГРОТЕХНИКА У МЛАДОМ ВИНОГРАДУ
За дуготрајност засада, испољавање вегетативног и родног потенцијала сорте од пресудног значаја је нега младог винограда. У циљу обезбеђења услова за што успешнији пријем засађених калемова, у првој години након садње неопходно је применити следеће агротехничке мере.
Обрада и одржавање земљишта – После садње применити плитку обраду земљишта, овом обрадом земљишни површински слој се растресе, уситни, разбије се покорица и униште коровске биљке.
Нега младих чокота – Нега младих чокота састоји се од примене мера зелене резидбе, везивање ластара, заштите листова и ластара од болести. Од мера зелене резидбе примењује се лачење, тј. уклањање сувишних ластара. У првој години негују се најчешће два ластара, а уколико избије већи број ластара они се уклањају лачењем у време када достигну 20-30цм. Остављени ластари у току године привезују се за постављено коље. Два пута у току вегетације врши се уклањање брандуса, површински жила. При томе се открије спојно место калема и део испод њега, а оштрим ножем одсецају брандуси. Овом мером постиже се развој дубинских жила које су најважније. Заштита у младом винограду своди се на неколико третирања против пламењаче.
Резидба младих чокота – У јесен прве године након опадање лишћа, а пре појаве јачих мразева, врши се резидба. Приликом резидбе оба негована ластара орежу се на по два видљива, здрава окца.
Загртање чокота – Након резидбе и одстрањивање лозе, врши се јесења дубока обрада земљишта, орање до дубине од 20 цм, које се комбинује са загртањем чокота. У пролеће друге године обавља се ручно одгртање чокота. У току године врши се неколико плитких обраде земљишта у циљу сталног одржавања земљишта у растреситом стању, уништавању корова.
Мере зелене резидбе – У време када млади зелени ластари достигну дужину 20-30цм, приступа се лачењу при коме се по чокоту остављају 1-3 ластара, зависно од узгојног облика. У овој години неопходно је извршити уклањање заперака како би се омогућио што успешнији и бржи развој основних ластара. Везивање зелених ластара обавља се на сваких 15-20цм пораста уз коље, а то је неопходно да би се добили прави ластари, односно будуће стабло.
Остале мере – У другој години неопходно је интензивирати заштиту у циљу очувања лисне масе и благовременог сазревања ластара. У току друге године врши се и неопходно прихрањивање минералним ђубривима.
Радови у трећој години У овој години најважније мере су: Резидба на зрело, која се обавља у пролеће када се формира хоризонтални део кордунице и врши одабир ластара, а такође и одабир положаја будући родних чворова. Резидбом на зелено уклањају се сви непотребни ластари избили из вишегодишњег дела стабла, кордуница и и ластара у основи чокота. У току вегетације спроводи се неколико прашења у циљу разбијања покарица, уништавање корова, растресања земљишта. Заштита од болести и штеточина је посебно значајна, где број третирања се повећава на 5-6 зависно од временских услова,односно услова за појаву пламењаче, пепелнице и ботритиса.
Драгољуб Глишић
