Током последње деценије дошло је до експанзије воћарске производње која чини 11% вредности пољопривредне производње у Србији. Воћарство је перјаница када је у питању увођење савремених технологија и удруживању у задруге што за резултат има повећање производње, развој појединих регија и задржавање младих на селу. Воће и прерађевине од воћа се у последњих неколико година налазе на првом месту када је у питању извоз, а највише се извозе смрзнута малина, свеже јабуке и смрзнута вишња. О потенцијалима српског воћарства, али и проблемима са касним мразевима и снегом у априлу кад му време није, разговарали смо са професором Пољопривредног факултета у Новом Саду др Зораном Кесеровићем који важи за највећег стручњака у Србији по питању воћарства. Како оцењујете ситуацију у српском воћарству данас?
Развој се не огледа се само у повећању површина под воћњацима, већ првенствено у увођењу савремених технологија. Потенцијали Србије нису довољно искоришћени и у наредном периоду у мерама аграрне политике производња и прерада воћа треба да заузме још значајније место. Савремени концепт гајења воћака подразумева велику густину садње, квалитетни садни материјал, остваривање редовних и веома високих приноса плодова врхунског квалитета. Улагања у засаде су велика, очекује се рано ступање на плодоношење и брз повраћај уложених средстава, па ни најмањи сегмент производње не сме се препусти случају.
Илустрација: Др Зоран Кесеровић, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду
Од чега зависи савремена производња воћа?
У великој мери зависи од услова средине. Уколико нису одговарајући чак и најбоља сорта уз правилне агротехничке мере неће дати добре резултате. Воћке су вишегодишње биљке па је важно умањити ризике утицаја спољне средине. Природни услови (клима, земљиште и положај) у појединим рејонима у Србији, изузетно су повољни за гајење воћа. Лимитирајући фактори за постизање високог приноса и квалитета воћа огледа се пре свега у агроеколошким условима: ниске зимске температуре, касни пролећни мразеви, град, нагле температурне промене у зимском периоду, високе летње температуре, релативна влажност ваздуха, недостатак падавина, олујни ветрови. Ниске температуре током и после мировања воћа у нашим условима су кључни фактор смањења воћарске производње из године у годину. Последњих година воћари имају бројне проблеме од касних мразева до превише или премало кише. Који је ваш савет за воћаре?
Најсигурнија мера за спречавање настанка штета од мраза је превентивна – избор воћне врсте и сорте у зависности од датих агроеколошких услова. Осетљиве воћне врсте не треба гајити у регионима са учесталом појавом ниских зимских температуре и пролећних мразева. Рецимо, највише кајсије овог пролећа је измрзло у равничарским пределима зато што је граница испод које не треба садити кајсије 170 до 190 метара надморске висине. Као најбољи рејони за узгој кајсије и брескве су фрушкогорски и подунавски регион. Треба комбиновати раноцветне и касноцветне сорте кајсије и у засаду морају бити најмање 4 сорте. Исто важи и за брескве. Услед глобалних климатских промена још од 2012. имамо проблеме са касним мразевима, а биће их све више из године у годину.
Илустрација: Фрушкогорски и подунавски регион најболји за брескве и кајсије
Шта препоручујете онима који су већ посадили воће на неадекватном месту?
И ова година је показала да се мора водити рачуна где се саде поједине воћне врсте, па чак и сорте. У Србији постоји велики број воћних засада који су подигнути на неодговарајућим локалитетима, па воће нередовно рађа, даје ниске приносе или лошији квалитет плодова. Пример за то су засади кајсије, брескве или трешње у равници или садња воћака на земљишту са високим нивоом поџемних вода услед чега долази до сушења стабала. У мразним подручјима на већ подигнутим засадима морају се користити антифрост систем, фростбастери и паљење великих бала сламе. Као ефикасан начин показале су се и неки препарати који снижавају тачку мржњења у комбинација и са амино киселинама и алгама што донекле може да ублажи штете од мраза. Да ли имате податке које воћне врсте су највише страдале овог пролећа и колико ће то утицати на род?
Највеће штете су биле код кајсије и према мојој процени измрзло је 60-70 одсто, код брескве 30-35 одсто, трешње 8-10 одсто, шљиве, јабуке и крушке од 5-8 одсто. Код јабуке највеће штете су претрпеле сорте из групе црвеног делишеса и јонаголда, а код крушке је примећено измрзавање код сорти Турандот и Кармен. Код наше водеће воћне врсте шљиве највеће измрзавања је било код најранијих сорти шљива тимочанке и чачанске ране, док је код сорте стенлеј на неким локалитетима примећено измрзавање до 40 одсто али се то неће одразити на род због великог интензитета цветања.
А шта је са трешњама?
У последње време се подижу савремени засади трешње на кржљавој подлози гизели 5 и многи произвођачи нису водили рачуна о избору локалитета и сорти трешње. На свим локалитетима у Србији највећу генетску отпорност на пролећне мразеве показале су сорте Кармен и Регина. На принос не утиче само мраз већ и прохладно и кишовито време у тренутку цветања воћа. С обзиром на то да пчеле не лете на нижим температурама поставила се као
нужност коришћења бумбара у процесу опрашивања, што код нас није устаљена пракса. Бимбари су активни по хладнијем и кишовитом времену, због своје величине и длакавог тела преносе велике количине полена, раде боље у заштићеном простору… Радује ме чињеница да су у свим плантажним засадима трешње у Војводини коришћене кошнице бумбара.
С обзиром на проблеме који су задесили воћаре каква су ваша очекивања када је у питању овогодишњи род?
Илустрација: Очекује нас родна година
Без обзира на штете од пролећних мразева код неких воћних врста, с обзиром на много формираних родних пупољака, ово би могла бити једна од најроднијих, можда чак и најроднија година у историји Србије. У 2020 години произведено је око 1.598.208 тона, ја очекујем да ће ове године бити 5-8 одсто виши род у односу на лане. Тачнија процена биће урађена после јунског опадања плодова. Које су, по вама, најпрофитабилније воћне врсте у Србији?
Боровница је тренутно најисплативија биљна култура у Србији. Гаји се на 2500 ха са тенденцијом даљег раста. Приноси се крећу између 8 и 9 тона по хектару, односно више од 15 тона/ха код произвођача који користе савремене технологије. Само од извоза боровнице прошле године смо зарадили 16,5 милиона еура. Имајући у виду да производња воћа има све већу шансу у извозу, ресорна Министарство за пољопривреду или науку би требали да финансирају пројекат који би покренуо производњу садног материјала боровнице у Србији. Осим боровнице издвајају се јабука, јагода, малина и трешња, а перспективу имају и вишња (посебно крупноплодне сорте) кајсија, леска, орах, крушка, шљива, купина и бресква. Србија има погодне агроеколошке услове за воћарску
производњу, традицију и искуство у гајењу, као и у производњи садног материјала и одличан квалитет плодова. Увођење савремених технологија највише се примењују у засадима боровница, јабука, трешња, малина и јагода где се можемо поредити са најразвијенијим воћарским регијама света, али и по приносу који остварујемо по хектару.
И за крај који је ваш савет посебно младим воћарима?
Илустрација: Увек тражите савет стручњака
Да би од старта избегли грешке треба да се придржавају следећих упутстава: за одређену локацију изабрати воћну врсту и сорту која ће дати најбоље резултате, обавезна хемијска и механичка анализа земљишта, избор квалитетних сорти и подлога, растојања, инсталирање противградног система и система за наводњавање са прихраном преко воде-фертиригација. Пре него што се одлуче за подизање засада треба да консултују струку.
