Проф. др Зоран Кесеровић о проблемима у производњи јабуке, кајсије, малине и боровнице

Аутор: Gdjakovic
370 посета

Нема никакве дилеме да су се у Србији у воћарству осетиле климатске промене. Технологија и подстицај од стране државе морају да се прилагоде климатским променама. Она држава која то схвати имаће перспективу, изјавио је за Данас Зоран Кесеровић, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду и стручњак за воћарство о климатским променама.

Климатске промене прати од 2010. године, а како каже још је 2008. кренуо са технологијама у воћарству, прилагођеним климатским променама које и постоје како би се смањио ризик од штете.

– Имали смо јако великих проблема са штетама од града и онда смо кренули са противградним мрежама које су једини начин заштите од града. Међутим, од 2012. године приметио сам масовне ожеготине од сунца које се дешавају и на плодовима и на младарима. Рецимо, анализирао сам у засадима јабука где постоје противградне мреже ту немамо проблема са ожеготинама, тамо где не постоје противградне мреже чак 20 до 30 одсто буде тих ожеготина, што умањује вредност плодова. Пазите, ако се произведе 50 до 60 тона то су штете велике, јер не могу да се продају као екстра јабука него мора ићи у саму прераду – наводи проф. Зоран Кесеровић.

Илустрација: Проф. др Зоран Кесеровић

У последњих 10 до 15 година, како наглашава, приметан је топлији период током јануара и фебруара, да би у трећој декади марта и почетак априла наступиле ниске температуре, што неповољно утиче на биљке које су већ пупољале.

– Ти позни пролећни мразеви заправо нанесу највеће штете у засадима воћа и то су дефинитивно највеће штете у Србији у воћарству које постоје. Година која је донела највеће штете у воћарству је 2012. Тада сам процењивао да је Србија изгубила око 150 до 160 милиона долара у воћарству, а сигурно сваке године губи од 55 до 60 милиона долара због тих позних пролећних мразева – каже наш саговорник.

Сваке године Србија губи до 60 милиона долара због пролећних мразева: Проф. Зоран Кесеровић говори за Данас како воће да опстане услед промене климе

Подсећа да смо по први пут у Србији 2017. године имали јаке олујне, окранске ветрове, због влажности и наглих промена температура који су условили рушење засада где су биле противградне мреже.

– Имао сам прилику да видим и по 30 хектара где су засади сравњени са земљом, али ми то нисмо озбиљно схватили и сад се појавила ево 2023. година тог 19. јула између 17.13 и 18 када смо у Фрушкој гори имали изузетно јак оркански олујни ветар који је нанео велике штете у пољопривреди, а поготово у воћарству. По мојој процени, само у региону Фрушке горе сурушено је преко 120 хектара засада, претежно јабуке и крушке са противградном мрежом, знате ли ви шта је то. То су огромне штете које су настале. За подизање само једног хектара са негом кроз три године треба 35.000 до 40.000 евра постављање система за наводњавање, противградне мреже, саднице нега у прве две године док не струпи период пуне родности) а где је подизање нових засада – истиче проф. Кесеровић.

Предлагао је, каже, и очекивао од Министарства пољоипривреде, шумарства и водопривреде и Привредне коморе да сазову домаће и стране експерте пољопривредне и грађевинске струке да анализирају да ли би штета могла да се избегне када би се за подизање засада користили другачији материјали, отпорнији на јаке ветрове. Кесеровић је као добар пример навео Аустрију која је пре 30 година имали исте проблеме, али да је слушала реч струке и да су отклонили све ризике у подизању засада, док се у Србији, како каже, само проблеми констатују.


– Највећи проблем заправо у Србији јесте што министарства и секретаријати нису наслоњени на науку, а без науке и улагања у знања нема развоја пре свега. Кад се гледа перспектива воћарства, у наредном периоду једини сигурни начин јесте подизање засада са противградним мрежама или производња воћа у заштићеном простору да би се избегла опасност од ниских температура које се дешавају као и позних пролећних мразева, где треба садити сорте воћа одговарајућим агроеколошким условима – наводи наш саговорник и додаје да противградне мреже не штите само од града већ и од ожеготина и јаких ветрова.

Аснализирајући сорту крушке кармен установио да тамо где су засади били без противградне мреже ветар је омлатио преко 80 одсто плодова, док су они са противградном мрежом претрпели штету од 20 одсто. Кесеровић упозорава да се у воћарству мора водити рачуна и о избору одговарајућих сорти воћа.

– Неке сорте крушака као што су конферанс и виљамовка су јако осетљиве на ожеготине плодова и листова а вател фетел није. Сорте јабука са дужом петељком као што је златни делишеса су рецимо отпорније на ударе ветрова у односу ајдаред. Сећам се, једне године пред бербу у корушкој регији више од 80 одсто је ајдаред опао, а златни делишес није ни 10, 15 одсто – наводи проф. Кесеровић.

Највећи помак са производњом боровнице

По производњи малине Србија је, како каже проф. Кесеровић, велесила у свету, а по извозу је то од 260 до преко 300 милиона долара годишње.

– Малина спада међу 10 извозних пољопривредно прехрамбених производа , увек је на другом , трећем, четвртом, некада чак и на првом месту, али што се тиче технологије ми ту нисмо урадили асполутно ништа. Уместо да смо напредовали ми смо ишли назад. У Србији имамо мало засада малина са противградном мрежом, свега 0,5 одсто и можда свега 3 одсто у систему наводњавања – наводи овај стручњак за воћарство.

Сваке године Србија губи до 60 милиона долара због пролећних мразева: Проф. Зоран Кесеровић говори за Данас како воће да опстане услед промене

 

Према његовим речима у Србији нема ни производње квалитетног садног материјала, већ се претежно садни материјал узима из производних засада.

– Код јагоде је направљен значајан помак у технологији производње, али рекао бих највећи помак је направљен у технологији производње боровнице. Као што смо то урадили код јабуке и код боровнице смо можда по технологији производње у самом врху у свету. Преко 90 одсто засада боровнице у Србији су са противградним мрежама и то је пример како треба радити када се уведе савремена технологија. Други проблем је што су хладначари одвојени од произвођача, што произвођачи немају акције јер немају чврсте уговоре са хладњачарима или што они нису заправо ти који имају своје хладњаче и да располажу својим финалним производом – објашњава наш саговорник.

Он додаје да иако смо по производњи шљиве водећи у свету, Србија није много урадила на технологији производње и стандардизовању технологије, увођењу вегетативних подлога. Велико разочарење, каже наш саговорник, имамо и код трешње, јер се на време нису испитале сорте које иду у деловима где нема опасности од ниских зимских температура и пролећних мразева.

Где гајити коју воћку

Није сваки део Србије погодан за производњу сваке воћне врсте, те професор Кесеровић истиче да произвођачи и о томе треба да воде рачуна, како би смањили ризик од штете.

– Кајсија се не може дизати у равници, она се диже на већим надморским висинама. Од 10 година деси нам се да кајсија једном роди у равници. Околина Београда до Смедерева, тај подунавски део то је богом дан и ту су највећи засади трешње и кајсије јер су ту надморске висине изнад 150 до преко 200 метара. Међутим, мало се ту урадило на новим технологијама код ове две воћне врсте а поготову код трешње. Иако је Заклопача у околини Београда центар где се налази највише засада трешње, најсавременији засади трешње се сада налазе у Западној Бачкој, близу Дунава, јер је то био један систематски рад који смо ми кренули 2010. године са стручним службама и секретаријат је одобрио средства да се подигну воћне врсте које ту најбоље успевају. То може да буде добар модел за целу Србију – наводи Кесеровић.

Према његовим речима, најлепши засади боровнице су у околини Шапца и Шумадији где је кисело земљиште, док су јагоде најукусније такође у околини Шапца и околини Београда. Малина најбоље успева у ариљском крају, док Војводина није ни за производњу малина ни боровница јер има високо алкално земљиште и доста топлих ветрова који дувају у току лета а који су неповољни за ове воћне врсте. У Војводини успева јабука, која даје добре резултате, као и вишња која је отпорна на доста ниске температуре, не само облачинка за производњу већ и врсте са крупнијим продовима.

Проф. Зоран Кесеровић саветује будуће воћаре

У последње време многи људи се одлучују да се из града повуку у село, где се одлучују да се опробају као воћари. Проф. Кесеровић саветује шта све треба да знамо пре него се одлучимо да инвестирамо у воћарство.

– Треба прво анализирати добро све факторе који ће утицати на избор воћне врсте и сорте. Најбоље препорука је да се консултују људе из струке, погледати рејонизацију, скупити добро све информације јер многи су подигли засаде, уложили огромна средства и ушли у јако велики ризик, велике проблеме. Када у старту направите пропусте онда се касније тешко отклањају, а савремени засади са противградним мрежама некада коштају од 35.000 до 70.000 евра – наглашава саговорник Данаса.

Илустрација: Малина није за свако поднебље

Проф. Кесеровић наводфи да прво треба проверити на којој надморској висини је локација да ли ће ту доћи до измрзавања, а на основу тога се доноси одлука које воћне врсте могу да се саде а које не могу.

– После тога иде хемијска анализа земљишта и мора да се уради механичка да се зна однос глине и песка што многи не раде, па често долази онда до задржавања воде, због чека неке воћне врсте пропадају у таквим условима. Оно што је најважније, после припрема земљишта, иде и избор квалитетног садног материјала. Можете ви све да одрадите како треба али ако не набавите квалитетан и чист садни материјал онда настају велики проблеми а пропуста има доста – закључује проф. Зоран Кесеровић.

Извор: ДАНАС

Srodni tekstovi

Оставите коментар