Промена сортимента у борби против утицај климатских промена на виноградарство

Аутор: draganadpetrovic
557 посета

С климатским променама годинама се суочавају и виноградари, али повећање температуре ваздуха, на шта се најчешће мисли када се оне помену, није једина појава која неповољно утиче на винову лозу. Директор Департмана за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру и редовни професор новосадског Пољопривредног факултета др Драгослав Иванишевић каже да се генерално гледано због климатских промена ситуација доста компликује за винову лозу. Ове године је то можда најочигледније, а процене су да ће и у будућности бити све чешће екстремних ситуација.

– Ако анализирамо последње три деценије само на подручју Сремских Карловаца где Пољопривредни факултет има огледно добро, увиђамо да је већа годишња температура, као и количина падавина, али то повећање није равномерно распоређено – каже Иванишевић. – Према подацима којима располажемо, знатно се повећава количина падавина у време цветања, што може имати негативан ефекат на винову лозу. Због тога смо имали велике проблеме ове године. Значајно повећање температуре, за око два до два и по степена Целзијуса, бележи се у јулу и августу у односу на неке просеке, што је веома велики скок. Септембар у просеку има већу количину падавина, а температуре су какве су биле и раније.

Илустрација: Један од бројних фрушкогорских винограда

Сасвим оправдано поставља се питање како реаговати у таквим измењеним климатским околностима и каква судбина због тога може да задеси виноградарство. Иванишевић каже да промене у агротехници и у начину гајења лозе могу бити одговор на такво питање. Наводњавање у виноградарству када је о винским сортама реч постаје потреба, нарочито у јулу, па и почетком августа. Употреба противградних мрежа такође, посебно тамо где се из године у годину јавља град. Једино, каже Иванишевић, када се говори о олујним непогодама, не постоји одговарајући одговор, осим да потпора мора бити квалитетно постављена, при чему су дрвени и бетонски стубови бољи од оних начињених од других материјала.

– Потпуно извесна јесте промена сортимента – напомиње Иванишевић. – Фрушка гора јесте подручје за црне винске сорте до друге епохе зрења, док од белих могу да се саде и оне до треће епохе, али се то полако мења. Пре 20 до 30 година била је добро, можда и идеално поднебље за сорте попут траминца, совињон блана, међутим, сада се оне померају на север или на експозиције које нису типично, у виноградарском смислу речи, према сунцу. Неке сорте које раније нисмо гајили овде сада су доста заступљене попут каберне совињона. Сортимент се полако мења, неће те промене ићи брзо, али у сваком смислу су неминовне.

Наш саговорник подсећа на то да је винова лоза позната као биљка која добро подноси екстремне услове, пре свега сушу и високе температуре, али до одређене границе.

– На температурама вишим од 35–38 степени Целзијуса фотосинтеза се значајно успорава, чак и престаје, тако да нема продукције органске материје – објашњава проф. Иванишевић. – Винова лоза добро подноси сушу, много боље него све гајене биљке, али и она мора имати у одређеним периодима довољно воде. Проблематична код винове лозе јесте осетљивост на ниске зимске темпратуре. Зиме јесу топлије него што су биле, али је чешћа појава и ризик од екстремно ниских температура. То морамо имати на уму и бити врло опрезни када будемо уводили нове сорте. Имајући у виду климатске промене, сигурно је да новостворене сорте имају велики, и тек ће имати велики значај у будућности. То су сорте отпорне на гљивичне болести и ниске зимске темпретуре, какве су створене код нас на Департману. Последњих година оне и у Европи постају тренд и виноградари се све више окрећу према њима.

Илустрација: Виноградари у Србији придржавају се прописа ЕУ о ограничењу и забрани употребе пестицида

Када је реч о потешкоћама које прате ову грану пољопривреде, Иванишевић додаје да то нису само климатске промене, и наводи ограничавање и забрану употребе пестицида. Прописа за њихову употребу, који важе на нивоу ЕУ, придржавају се и виноградари у Србији, али се најављује забрана коришћења у близини насељених места, и у том случају, сматра, виноградарство ће бити озбиљно уздрмано.

– Новостворене сорте и оне отпорне на гљивичне болести ће још више добити на значају у том случају, али ни оне нису адкеватан одговор ако се потпунио забране пестициди – истиче Иванишевић и додаје да је доста изазован период пред нама. – У ранијим периодима оплемењивања акценат је био на стварању сорти отпорнијих на ниске зимске температуре, што јесте и сада актуелно, и гљивичне болести, али и сорте које ће накупљати више шећера и евентуално раније сазревати. Промене су такве да ће нам требати сорте које ће накупљати мање, али довољно шећера, и које ће можда мало касније сазревати. Има већ таквих и то можда јесте добитно решење. Пример је сорта морава настала код нас, која се изузетно раширила по Србији, па и шире. Она јесте сорта будућности. Али не треба заборавити да се тржиште и навике потрошача такође мењају.

Нећете веровати какав се лек крије у виновој лози

Свако се сналази како зна

По речима професора Иванишевића, у свету се на различите начине боре с климатским променама. „Европске винске силе попут Италије, Француске, Шпаније доста су конзервативне када је реч о сортименту. Последњих двадесетак година код њих је присутан тренд садње локалних сорти и значајно је повећан интерес у минулом петогодишњем периоду за резистентне сорте. На Старом континенту је зато потребно и две године унапред резервисати калемове код произвођача. Уз то су такви калемови знатно скупљи него стандардни, и тај тренд полако долази и код нас. При том не треба заборавити да су поменуте земље у протеклих четврт века доста полагале на своје оплемењивачке програме и и даље много улажу у стварање таквих сорти, што сада даје резултате”, напомиње Иванишевић.

Извор: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/ni-vinogradarstvo-nije-imuno-na-klimatske-promene-naprotiv-buducnost-je-u

Srodni tekstovi

Оставите коментар