Малина је обрана али су проблеми остали. Милан Ђукић из Ариља каже за Б92 да је захваљујући ниској откупној цени малине од око 190 динара по килограму која је уједно и мања од пројектоване односно очекиване цене од 240 динара колико су плаћале само неке хладњаче додатно закомпликовало ситуацију. Мање од једне половине њих је исплаћивало цену од 240 динара.
Поремећаји на тржишту настали су између осталог због високе откупне цене малине која се прошле године кретала од 500 па до преко 600 динара по килограму. Ниска цена је први проблем тврди председник најстаријег удружења малинара „Виламет“ из Ариља. „Већ за претежну цену којa је 240 динара плаћа мање од једне половине хладњачара“ тврди Ђукић и додаје: „Помоћ државе је једина помоћ коју ми можемо да очекујемо и да се надамо томе јер како ће преживети малинари ако не да се покрију трошкови производње односно инпути који су и даље велики нарочито по питању дневница радника тако да ће овогодишња дешавања на тржишту знатно утицати на даљу производњу“. Малинари кажу да је катастрофа колико су на губитку те да очекују да ће идућа година бити још тежа пошто је већина малињака сада запуштена јер не може да се ради. „Немамо средстава и онемогућени смо да се ишта уради на овакав начин“.
Шта ће то значити за малинарство у Србији? „Ове године је род подбацио негде око 30% у односу на прошлу годину а идуће године ће бити још горе“.
На питање где је будућност, да ли да сами примарни произвођачи направе своје хладњаче или прераду наш саговорник каже: „Очигледно и опет зависи то од хладњача, ја сам годинама то говорио да ми имамо складишта, капацитета, имамо хладњача потпуно довољно. Нама хладњача више не треба јер их сада има пуно, треба само да се реши откуп малине и да уз помоћ Министарстава пољопривреде и Министарства трговине дођемо до решења. Овако се не доноси никакво решење за пољопривредне произвођаче. Хладњачари причају као да су они у великом губитку али они не схватају уопште нити желе да чују да су произвођачи у још горој ситуацији“ каже Ђукић.
Протести, преговори и договори како тврде бар за сада нису дали очекиване резултате мада је било више састанака и разговора који су трајали од јесени прошле године и одлучено је да се хладњачарима омогући добијање повољних кредита али нажалост свих црвено злато којим се Србија поносила очигледно губи на вредности.
