Погледајте колики је род малине а колико Радовић тврди да берачи наберу

Аутор: Gdjakovic
77 посета

Статистика упозорава да ће ове године род малине бити око пет одсто мањи него прошле, али малинари тврде да је ситуација много гора.

Подаци о очекиваној производњи пшенице, малина и вишања и засејаним површинама кукуруза, сунцокрета и соје приказани су према стању на дан 23. маја 2024. године.

„На основу стања усева на дан процене, очекује се производња пшенице од 2,9 милиона тона, што је за 15,9% мање у односу на производњу остварену у прошлој години“, стоји у саопштењу Републичког завода за статистику. „Код производње малина очекује се смањење производње, у односу на прошлу годину, за 4,7%, а код вишања за 5,5%“.

У случају других посматраних пољопривредних култура, ово би могла да буде успешнија година од прошле.

„У поређењу са претходном годином, према стању на дан процене, у пролећној сетви 2024. године засејано је више кукуруза, за 4,1%, шећерне репе за 12,4%, сунцокрета за 3,4% и соје за 3,8%“, бележи статистика. „У односу на десетогодишњи просек, производња пшенице је већа за 2,4%, док је код засејаних површина више шећерне репе за 3,3%, соје за 5,9% и сунцокрета за 15,9%, а мање кукуруза за 2,3%“.

Званични подаци

Према подацима званичне статистике малина се узгаја на 18.625 хектара. Просечно роди пет тона по хектару, верује РСЗ, тако да очекују род од 94.026 тона. Највеће површине под засадом су у Шумадији и Западној Србијие – 15.895 хектара, а род је највећи око 5,3 тона на сваком.

Према овом извештају, највећи пад производње је био у Београдском региону и Војводини, где се заправо најмање и гаји ово воће. У околини Београда је ове године скоро 40 одсто мање засада, а у Војводини око трећине мање. Недалеко од престонице је, међутим, свега 289 засејаних хектара, а у Војводини 490.

Добривоје Радовић, председник Асоцијације малинара Србије тврди да су те бројке у стварности – далеко мање.

„Ове године нема шансе да род буде већи од 25.000 до 30.000 тона“, каже Радојевић за Форбес Србија. „Све изнад тога је увезена малина. Ове године је, зависно од краја Србије, од 40 до 80 одсто мање земље под малином“.

Више је разлога због који су малинари одустали или уложили мање труда у овогодишњи засад малине.

„Због ниске цене прошле године неки нису видели економску рачуницу и нису јесенас улагали у агротехничке мере“, каже Радовић. „Други фактор је веома топла зима. Кренула је вегетација и априлски мраз је обрао први и половину другог рода. Трећи фактор су елементарне непогоде од Ваљева према Ивањици. Куда год је прошао градоносни облак, уништен је род. И то ћемо осетити и наредне године. Уништен је и нови изданак који се спрема за следећу годину“.

Биће још мање засада

Радовић верује да ће следеће године површине под малинама бити још мање. Пре свега због договороне цене од 250 динара по килограму.

„Тај износ није исплатив и људи неће ни ове године уложити у агротехничке мере и многи ће повадити засаде“, каже Радовић. „Подбацио је род и у Пољској и Чилеу. Није проблем само у Србији. Тражили смо минималну цену од 350 динара и са порезом на додату вредност, то би била цена од 400 динара по килограму“.

Малинари објашњавају да уз 250 динара по килограму не могу да зараде. Све и да се не рачунају трошкови пре бербе, једва да могу да се плате берачи.

„Берач кошта од 4.000 до 4.500 динара дневно“, истиче Радовић. „На то треба додати бар 1.000 динара на име хране и преноћишта. И сад рачунајте по берачу да има 20 до 30 килограма малине по тој цени. Где је ту зарада? Да је цена 400 динара, ту би било зараде за све“.

Уколико је сезона лоша и у конкурентским земљама, питамо се како је онда извесно да гарантована цена неће порасти?

„То је монопол. Договорили су се извозници и хладњачари“, сигуран је Радовић. „И шта ће бити са уговорима које имају? Хоће ли увести малине из неке друге земље? Заболеће их када схвате да нема малине, нема робе. Институт за воћарство у Чачку је калкулацију о цени урадио на основу приноса који је три-четири пута већи од просечног у Србији. То је рачуница за принос од 10.000 тона по хектару, а просек у Србији је око 3,5 тоне. Због свега што се десило током године биће једва 1,4 тоне по хектару“.

Асоцијација малинара Србије истиче и да је број хектара под малином много мањи од онога који се води у статистици. Тврде да се гаји на око 14.000 хектара.

Подаци о извозу из Србије показују да је последњих година малина – у паду. Са вредношћу од око непуних 300 милиона евра прошле године, био је скоро за трећину мањи него 2021.

У последњих неколико година, резултат је био најбољи 2021. године. Извезено је 99.861 тона, од тога 1.900 тона свеже. Вредност је износила укупно 431,88 милиона евра.

Извор: Форбес

Srodni tekstovi

Оставите коментар