Временске непогоде све су чешће и произвођачи у Србији ће у будућности много више морати да инвестирају у осигурање воћњака, поручују стручњаци.
Професор др Ненад Магазин са Пољопривредног факултета у Новом Саду недавно је у оквиру Сајма пољопривреде рекао да мраз може да смањи укупан род воћа у Србији за половину.
– То се са климатским променама све чешће дешава. Мразни период је све дужи, иако је зима све краћа. Мразу се не посвећује довољно пажње, превентивно по избору локалитета и воћне врсте, али не посвећује се довољно пажње ни активним мерама. Ефекат мраза није само у паду приноса већ и у паду квалитета плодова – нагласио је Магазин.
Додао је да ако имате мрежицу на јабуци узроковану мразом, за исту можете добити шест динара по килограму уместо 50. Воћари често кажу да је заштита од мраза скупа, али то је био случај са противградним мрежама, а данас ниједан савремени засад није подигнут без мрежа.
– Улагање јесте скупо, али се исплати само у једној години у којој ви имате плодове, а други немају – рекао је он.
Недавно је потврђено да је у Србији преко осигуравајућих кућа осигурано свега 12 до 15 одсто укупних пољопривредних површина. То је и даље мало да би пољопривредници могли да рачунају на јефтиније премије. То ће се, сматрају стручњаци, догодити тек када буде било више корисника.
Какав је одзив за осигурање међу произвођачима јагодастог воћа, шта су најчешћи разлози њиховог неповерења и главне замерке, објашњава др Александар Лепосавић, из Института за воћарство у Чачку.
Он наглашава да значајан број малинара плаћа осигурање али да су највеће замерке не само ове, већ и ранијих година, моменат изласка на терен проценитеља, после настанка штете. Догађало се да представници неких осигуравајућих кућа дођу и петнаести дан од непогоде, а у суперревизију после завршене бебе.
– На такав начин се не може ништа утврдити – напомиње наш саговорник. Малинари најчешће осигуравају принос и цену малине. Добро је што држава враћа 70 одсто новца, што није мала сума. Рецимо, за око 80 ари малине премија је 320.000 динара плус ПДВ, а држава надокнађује 228.000.
Додаје да су, када је реч о противградним мрежама, оне некада биле много више присутне у малињацима, док у последње време и није тако. Главни разлог је цена јер је код малине, по хектару, потребно издвојити око 20.000 евра.
Лепосавић наводи да су мреже готово једини сигуран начин заштите јер ове године скоро да није било подручја које није било погођено градом.
Подсетимо, о важности осигурања у аграру недавно је говорио и Недељко Тодоровић, метеоролог Републичког хидрометеоролошког завода. Како је рекао, временска прогноза је поуздана за неколико дана.
– На дужи рок или сезонски не можемо тачно да предвидимо време, а то је битно за пољопривреднике. Зато морају добро да разумеју поруке, али и то им не вреди много ако нема заштите или нису осигурани – нагласио је Тодоровић.
Извор:https://www.politika.rs/scc/clanak/488942/Osteceno-voce-i-do-deset-puta-jeftinije-u-otkupu
