Ово су прве процене утицаја мраза на воће

Прецизнијих процена колике су економске последице због мраза у домаћем воћарству још нема, а саговорнике „Политике” брину најаве метеоролога да би и наредне седмице могли да се наставе периоди ниских температура. То би био додатни ударац за воћаре.

Професор Зоран Кесеровић с Пољопривредног факултета у Новом Саду, који је јуче обишао више локалитета у овом делу земље, наводи да у деловима Војводине није било измрзавања ни код шљиве ни код кајсије. Али у неким деловима покрајине, што се до сада није дешавало, дошло је до измрзавања на већим надморским висинама. У равничарским пределима, додаје, измрзавање је било незнатно, па утицај ниских температура не би требало да се одрази на укупне приносе.

– Мраз је на неким локалитетима јако дуго трајао. Зато је и дошло до измрзавања кајсије, јер је била у фази прецветавања, која је и најосетљивија. Према временској прогнози, наредни уторак могао би да буде критичан што се тиче температура. У том случају проблем би настао код шљива у прецветавању и код неких сорти трешања и крушака – наглашава Кесеровић. Додаје да се изнова показује да је прва декада априла кобна за воћарску производњу.

Према речима др Александра Лепосавића из Института за воћарство у Чачку, у западној Србији, где је у највећем делу забележено и до минус три степена, највише штете има код кајсије, која је страдала од 50 до 60 одсто и сорте трешње „кордија”, која је прилично осетљива на мраз.

– Код јабуке, крушке и другог воћа није таква ситуација, јер те воћне врсте још нису у фази када би мраз могао да направи проблем. Нема штете ни код јагодастог воћа – каже Лепосавић. Али, с обзиром на то да овакви временски услови изузетно погодују настанку бактерија из рода псеудомонас, које иначе праве штету на свим воћним врстама, а за које произвођачи немају адекватно решење, пожељно би било да одмах по стабилизацији временских услова своје засаде третирају препаратима на бази ефективних микрорганизама или препаратима на бази екстраката чајног дрвета у комбинацији с аминокиселинама. Како наглашава, забрањено је употребљавати антибиотике у сузбијању и превенцији бактеријских инфекција.

– За следећу седмицу поново се најављују ниске температуре и ако се прогнозе обистине, то ће кајсију потпуно да „обере” – наводи Лепосавић.

Питање рејонизације се поново намеће. Стручњаци су и раније апеловали да би због мраза и сличних проблема требало да се о овоме више говори у јавности. Лепосавић напомиње да је детаљна рејонизација завршена и да су је радили пољопривредни факултети у Новом Саду и Београду и Институт за воћарство у Чачку.

– Прилично смо закаснили у томе. Рејонизација сама по себи не обавезује никога, то су препоруке, а произвођачи их најчешће не поштују – наглашава наш саговорник. Објашњава да је у делу који потписује чачански Институт за воћарство обухваћено свако село западне Србије, Краљево, Крушевац, целокупан Златиборски и Моравички округ с прецизним препорукама шта где може да се сади. Јасно је, додаје, да произвођачи неће крчити старе засаде, али би код подизања нових воћњака требало послушати савете стручњака и тиме последице од мраза и других непогода свести на најмању меру. Посебно код коштичавих воћних врста – упозорава Лепосавић. Постоје, рецимо, локалитети у околини Чачка где у засадима кајсије никада није било никаквих проблема због мраза, док је на само неколико стотина метара удаљености било и тоталне штете у воћњацима и на том подручју воћари већ неколико година нису убрали ниједан плод.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/545501/voce-mraz