Током прошле године настављен је тренд пада извоза малине из Србије, и у тонажи и у девизној вредности, који је забележен и током 2022. године. Са вредношћу од око 280 милиона евра, извоз 2023. године за трећину је мањи него 2021. године, показују подаци Републичког завода за статистику (РЗС). У истом периоду пао је и увоз тог воћа у Србију, у коме је традиционоално предњачила малина произведена у Босни и Херцеговини.
За малину се често да Србији представља „црвено злато“, иако су задњих година малинари у незавидном положају због ниже откупне цене тог воћа.
У последње три године извоз малине из Србије био је највећи 2021. године, износио је 99.861 тона тона (од тога 1.900 тона свеже малине) и тада је вредео највише – 431,88 милиона евра (укупно, и смрзнуте и свеже).
Већ следеће 2022. године (када малина достиже рекордну цену у откупу од произвођача, која се кретала од 500 до преко 600 динара за килограм) извоз тог воћа пао је скоро на 68.752 тона (од тога 1.387 тона свеже малине), а укупно је вредео 378,98 милиона евра (око 50 милиона евра мање него годину пре).
У УВОЗУ ПРЕДЊАЧИ „БОСАНСКА“ МАЛИНА
Из Босне и Херцеговине увозили само смрзнуту малину – 2021. године 4.951 тона у вредности 22,22 милиона евра, следеће 2022. године 2.327 тона у вредности милиона евра 11,45 милиона евра, и од јануара до новембра 2023. године 1.450 тона у вредности 4,68 милиона евра, тако да је и увоз малине из БиХ у Србију такође опао.
Укупан увоз смрзнуте и свеже малине у Србију био је 6.716 тоне током 2021. године и (од тога 43 тоне свеже малине), вредео је 30,69 милиона евра.
Током 2022. године увезли смо 2.354 тоне смрзнуте и свеже малине (од тога 500 тона свеже малине) и тај увоз вредео је укупно 20,38 милиона евра.
Од јануара до новембра 2023. године увезли смо 3.232 тоне смрзнуте и свеже малине (од чега 51 тону свеже малине), у укупној вредности од 10,5 милиона евра.
Подаци показују да је увоз такође опао, али је прошле године био нешто већи него 2022. године.
Извор: Нова економија
