Обратите пажњу на ове болести винове лозе и грожђа

Аутор: draganadpetrovic
242 посета

С обзиром на тренутно стање у херцеговачким виноградима, услед појаве економски најопсанијих болести (пламењаче и пепелнице), предлажемо виноградарима да се још једном осврну на економски најзначајније болести винове лозе.

Познато је да винова лоза успјева боље и мање је изложена болестима и штеточинама уколико се гаји на промајним мјестима и лаким али дубоким земљиштима. Од гљивичних болести лоза пати више у топлијим и влажним пређелима, а од штеточина у топлим и сушним пређелима.

Савремени системи гајења, за разлику од класичних система гајења, посебно вертикални наслони и висок животни стандард лозе узрокован промјенама у ампелотехници повећао је њену осјетљивост на болести и штеточине. Пепелница је некад била ријетка, а данас редовна болест винове лозе. Због свега овог дошло је до промјене у сортименту, повећања бујности чокота услед јачег ђубрења винограда, густог склопа ластара и великог уђела засјењеног лишћа које је осјетљиво на болести и штеточине, јаче појаве заперака, великог броја гроздова који се развијају и сазрјевају у сјени, отежаног наношења честица заштитних средстава на површине листова, ластара и гроздова. Због тога је интензивно гајење лозе са свим набројаним пратећим појавама повећало принос грожђа али је значајно умањило његову отпорност на болести и штеточине.

Све ампелотехничке радње (одржавање земљишта, резидба, дефолијација, уклањање неродних ластара, пинцирање итд) повећавају отпорност лозе према болестима и штеточинама. Такође и минерална исхрана утиче на отпорност лозе тако што азот подстиче, а фосфор и калијум обуздавају бујност лозе што доприноси повећању отпорности на болести и штеточине.

Илустрација: Повећан је принос грожђа али је значајно умањена његова отпорност на болести и штеточине

Пламењача (Plasmopara viticola) је најопаснија болест винове лозе посебно у влажнијим рејонима и топлим кишним годинама која се јавља прије или за вријеме цвјетања и напада све зелене делове на којима постоје стоме (лист, цвет, плод). Превентивна заштита се заснива на поставци да фунгицид треба да буде нанет на зелене дијелове лозе прије клијања конидија односно зооспора. Најрационалнија заштита је на бази прогнозе антипероноспорне службе. Ако не постоји таква служба онда треба знати да за остваривање примарне заразе морају бити испуњени следећи услови:

  • да се у природи налазе клијаве зооспоре
  • да средња дневна температура ваздуха 2 до 3 дана буде изнад 11°Ц
  • да на чокоту има листова чији је пречник 2 до 3 цм
  • да кишни период траје 2 до 3 дана са најмање 10 мм падавина

За остваривање секундарне заразе потребни су следећи услови:

  • присуство клијавих онидија (љетњих спора)
  • да су зелени дијелови лозе влажни најмање 2 до 2,5 сата
  • да је средња дневна температура изнад 12°С
  • да се на зеленим дијеловима не налазе заштитни фунгициди

Заштита лозе од пламењаче се врши два пута прије цвјетања, а затим у интервалима од 8 до 14 дана у зависности од фунгицида, а уколико након прскања падне киша интензитета већег од 20 мм третирање се понавља.

Пепелница винове лозе (Unicnula necator) је паразит који напада све зелене дијелове на чокоту и јавља се најпре на лишћу младих ластара. Цио врх ластара пепељасто побијели, а листови се деформишу и ивицама повијају навише. На обољелом лишћу али и на бобицама образује се дебела бјеличаста превлака од мицелија, конидиофора и конидија што испод њега узрокује сушење лишћа и грозда. Сузбијање пепелнице треба почети када је дужина ластара 5 до 10 цм. Због кратког циклуса развића паразита интервали прскања морају бити кратки. Масовно се примјењују средства на бази сумпора када су температуре веће од 15°С а мање од 28°С, јер у противном не ђелују довољно ефикасно на другим температурама или изазивају ожеготине на младим органима чокота. Систематичне фунгициде треба користити умјерено како се не би развила популација резистентних паразита.

Илустрација: Сива трулеж је најуочљивија на гроздовима и бобицама

Сиву трулеж грожђа (Botrytis cinerea) изазива гљивица на листовима лозе почетком љета у виду жућкастих пега које касније постају рђасте. Испод пега а посебно на наличју листа образује се карактеристична сивкаста превлака. Напада и петељке и ластаре али је најуочљивија на гроздовима и бобицама. Директно и потпуно сузбијање паразита је доста тешко. Ако се не обрати пажња на агроеколошки и агротехнички аспект, хемијско сузбијање обично не обезбјеђује пуну заштиту. Прскање треба почети за вријеме цвјетања или одмах послије. Друго прскање се препоручује када се бобице почну међусобно додиривати. Ова третирања се могу обавити истим фунгицидима као и за сузбијање пламењаче. Препоручују се још два прскања једно у вријеме шарка, а друго три до четири седмице касније а за ова додатна прскања треба користити ботритициде.

Извор: https://pssrs.net/ekonomski-najznacajnije-bolesti-vinove-loze/?script=lat

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар