Нега засада вишње и трешње

Аутор: Gdjakovic
516 посета

У узгојном периоду, земљиште се у засадима вишње може одржавати у виду јаловог угара, што се препоручује у аридним подручјима, односно у условима без примене наводњавања. Обрада земљишта у међуредном простору састоји се од основне обраде (изводи се у јесен), и већег броја плитких површинских обрада (изводе се у току вегетације).Основна обрада земљишта (јесење орање) се изводи на дубину 10−15 цм, наконрастурања стајњака или минералних ђубрива. Обрада се изводи на нешто већу дубину уколико је засад вишње подигнут на сејанцима дивље трешње и магриве,односно на мању уколико је у питању Облачинска вишња (на сопственом корену). Обрада се изводи раоним (једнобраздни или двобраздни) или чизел плуговима.

Стање и прогниза за тржиште сунцокрета

Површинска обрада земљишта се изводи на дубину 5−10 цм, више пута (обично4−6) током вегетације. Циљ ове обраде је уништавање корова, као и разбијање покорице после кише. Изводи се помоћу култиватора, ротофреза, тањирача.

Обично се прва обрада изводи у другој половини марта, а након тога по потреби (зависно од степена закоровљености, количине падавина). Ова мера се не спроводи уколико је земљиште влажно (квари се његова структура), као ни уколико јепревише суво (слабији ефекат површинске обраде).
Одржавање међуредног простора затрављивањем представља један од најбољих начина одржавања земљишта, нарочито у хумиднијим условима, и уз применунаводњавања. Заснива се на формирање травног покривача ширине 2,5−3,5 м,сетвом травних смеша (енглески љуљ, ливадарка, јежевица, итд.) на претходнодобро припремљеном земљишту, или формирањем покривача од дивљих трава.Травни покривач се тарупира или коси неколико пута током вегетације (6−8,зависно од количине падавина), када трава достигне висину од око 10 цм.Уситњена трава остаје на површини, обогаћујући земљиште органском материјом.Одржавање земљишта у реду у засадима вишње у пуној родности (ширине 60−80цм са обе стране реда) се може обављати бочним фрезама, или применомхербицида, што је најчешћи начин у савременим засадима. Од препарата се могу користити: превентивни хербициди – спречавају ницање корова, користе се у јесен или пролеће пре обраде земљишта, обично у количинама 4−6 кг/ха, уз утрошак воде од око 500 л/ха; контактни неселективни хербициди – могу се примењивативише пута током вегетације, у количини 5−7 кг/ха, делују контактно на зеленумасу, без уништавања корена, могу се уједно користити и за уништавање изданакау засаду Облачинске вишње; селективни транслокациони хербициди – примењујусе у засадима у којима доминирају усколисни корови, више пута током вегетацијебу количини 1−1,5 л/ха, делују и на подземне органе корова, уз релативно спородејство (ефекти су видљиви након 2−3 недеље). Вишња је као врста осетљива на хербициде, па је при њиховој примени потребна посебна пажња и опрез, нарочитокод млађих засада. Третирање се изводи при тихом времену.

ИСХРАНА
У савременим засадима вишње најбоље је комбиновати различите методе за утврђивање потреба за хранивима.
Од органских ђубрива, препоручује се коришћење 20−30 т/ха стајњака, који се растура у јесен, пре основне обраде земљишта, како би се унео на већу дубину. С обзиром на продужено дејство стајњака, препоручује се његово уношење у земљиште сваке треће године.
Фосфорна и калијумова ђубрива се растурају сваке године у јесен пре основнео браде земљишта, а обрадом уносе на већу дубину, што се препоручује због слабе покретљивости ових елемената у земљишту. За ову намену се могу користити НПКђубрива која не садрже азот (нпр. 0:10:30, 0:15:30), или ђубрива са нижимсадржајем азота (нпр. 8:16:24).

Зашто и колико треба нађубрити малине

Азотна ђубрива се због лаке покретљивости азота у земљишту додају током вегетације, у два наврата – у фази кретања вегетације, и непосредно пред цветање.Од азотних ђубрива се најчешће користи КАН (27% азота).КАН се користи на киселим земљиштима, док се на алкалним земљиштимакористи уреа (46% азота), а на изразито алкалним амонијум-сулфат (21% азота). Азотна ђубрива у нитратном облику се растурају по површини обично пред кишу,без уношења у земљиште, док се ђубрива у амонијачном облику уносе у земљиштеобрадом, због могућих губитака амонијака испаравањем.
У засадима вишње у којима је постављен систем за наводњавање „кап по кап”,може се обављати и заливање водом у којој су растворена ђубрива (фертигација).Обично се један део азотног ђубрива додаје растурањем КАН-а, а преостала количина потребног азота фертигацијом. Пожељно је да ова ђубрива поред азота усаставу имају и фосфор (који је значајан нарочито у периоду цветања, јер доводидо повећања приноса и квалитета плодова) и калијум (спречава се дефицит овогелемента, нарочито на песковитим земљиштима и код слабо бујних подлога).Овакав начин прихране се спроводи до краја јула.

Као допунска мера исхране примењује се и фолијарно прихрањивање – прскање надземних делова воћке, пре свега листова, растворима биогених елемената у малој концентрацији (0,1−0,5%). На овај начин се углавном отклања дефицит микроелемената, или се појава дефицита спречава. Оваква ђубрива најчешће представљају смеше појединачних соли макро- и микроелемената. Фолијарно ђубрење се примењује у комбинацији са прскањем против болести и штеточина. Не сме се примењивати при високим температурама ваздуха, због могућег оштећења листа.

У савременим засадима вишње, наводњавање у периоду пуне родности има веома велики значај, због утицаја на високу родност и крупноћу плодова
Време наводњавања се најчешће одређује испитивањем влажности земљишта тензиометром. Оптимална влажност земљишта у засадима вишње у периоду пунеродности износи 60−80% од пољског водног капацитета. Повољан ниво влажностиземљишта одржава се капањем воде у одређеним временским интервалима, узаутоматску регулацију потрошње воде, која је у интервалу 2−8 л по метру на час.

У периоду пуне родности, потребе за водом су посебно изражене у периоду од двенедеље након цветања, до две недеље пред бербу. Наводњавање у овом периодувеома позитивно утиче на интензитет фотосинтезе, пораст младара, повећањеприноса и квалитета плода. Наводњавање након бербе, нарочито у сушнимусловима, веома позитивно утиче на диференцирање цветних пупољака за нареднугодину. Наводњавање крајем лета треба прекинути, због опасности од продужеткавегетације, слабијег сазревања летораста, и веће осетљивости воћака на мразеве.

Нега засада трешње

Летња резидба више утиче на смањење бујности стабла него зимска, при чему су ефекти бољи уколико се изводи раније (у нашим условима, крајем јуна илипочетком јула). Летња резидба такође утиче на побољшање осветљености круне, анарочито на диференцирање цветних пупољака. У години након летње резидбе,крупноћа и квалитет плодова су бољи. Летња резидба се првенствено састоји упроређивању и прекраћивању младара, као и прекраћивању грана.
Резидба трешње треба да буде прилагођена карактеристикама узгојног облика и његовог одржавања. Системи гајења који подразумевају подлоге слабије бујности,као основни проблем имају одсуство вегетативних тачака раста које омогућавају цикличну смену родног дрвета. Контрола развоја тачака раста се боље успостављана подлогама нешто веће бујности, а нарочито уз већу заступљеност летње резидбе.Код вретенастих узгојних облика код којих не постоје трајне скелетне гране(Цаново вретено), као и код оних са једним спратом скелетних грана при основи(витко вретено), изводи се прилично јака резидба, углавном у току лета.

 

Бочне гране дуж водилице се скраћују на патрљке дужине 20 цм из којих ће се развитинове гране отворених углова за замену (Цанова резидба). Код оваквих узгојних облика се често користе помотехнички елементи различитих вретенастих узгојних облика (нпр. Брунеров рез), и комбинују захвати зимске и летње резидбе.

У оквиру летње резидбе примењује се пинцирање − одстрањивање вршног, зељастог дела младара у мају, што зауставља његов раст за 15−20 дана, док се у пазуху листа не формира летњи пупољак, који ће продужити раст младара. Резидба код оваквих узгојних облика захтева високо квалификовану радну снагу.
Резидба трешње такође треба да буде прилагођена захтевима сорте (неке се одликују усправним растом и слабијим гранањем – нпр. Суммит, а неке већим бројем и већим углом бочних разграњења – нпр. Кордиа, Регина). Сорте које имајусклоност ка прерођавању (нпр. Сунбурст) захтевају интензивнију резидбу, док кодсорти мањег родног потенцијала (нпр. Бурлат, Суммит) интензитет резидбе треба даје слабији.
Као мера за смањење прекомерне родности код трешње користи се ипроређивање мајских букетића, која се изводи пре отварања пупољака (утиче наповећање крупноће плодова, раније сазревање и мању појави трулежи плодова).

Одржавање земљишта, исхрана и наводњавање се раде по истом принципу као код вишње.

Радмила Копривица

 

 

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар