Одређивање редова и размака између садница и мерење површина и обележавање места за садњу малине су изузетно важни
Малина се сади са зрелим изданцима у време зимског мировања, у нашим крајевима се то ради у месецу новембру, а садња са зеленим избојима у другој половини маја. Чим листови опадну са садница малине у јесен, може се обавити садња. Најбоље резултате даје јесења садња, јер засађеним садницама обично не недостаје влаге, а корен се развија током топлих зимских дана. Најгора је касна пролећна садња малине, јер се саднице делимично осуше услед дугог стајања у трапу, а крупни пупољци на корену се лако ломе, па се из њих не могу формирати млади изданци. По правилу, садња малине у јесен и зиму је успешнија од садње у пролеће.
Добри зрели изданци малине за садњу морају припадати одабраној сорти, бити сигурни да су здрави и да имају нормалан развој:
- дужине око 50 цм, са неколико очуваних пупољака;
- умерено бујне (7-9 мм) са најмање 5 до 6 јачих жилица дужине 12 до 15 цм које су обрасле многим ситним жилицама.
ПРЕПОРУЧУЈЕМО ЈОШ И ОВО: ШТА СВЕ МОЖЕ ДА СЕ УРАДИ ОД НАШИХ МАЛИНА НИСМО НИ СВЕСНИ!
Малине треба садити на цветним лејама висине приближно 25 цм и ширине 60 цм. Размак између редова треба да буде 2,2-2,5 м за малину, док је размак између садница 30 цм до 50 цм. Овај размак ће обезбедити минималан простор потребан за обављање неопходних агротехничких операција (ђубрење, прскање, брање), а истовремено ће максимизирати производњу.
Само правилно премеравање парцеле за садњу малине мора да претходи обележавању места за садњу њених садница. Овај рад се може обавити на неколико начина.
На већим површинама, ради безбедности, овај посао треба поверити геодету који помоћу посебних инструмената или призме мери циљну површину, исцртава терен и одређује одговарајућа места за први ред воћака према засаду. планом, односно обележава простор за путну мрежу као и места за саднице на целој површини.
Ако се садња врши на мањим површинама, само мерење се може обавити на више начина: помоћу крста за нишањење, траке или канапа са обележеним местима. Визир стуба се користи помоћу оквира специјално направљеног за ову сврху од летвица сличног облика, у зависности од тога какав ће бити распоред садница – квадратни, троугаони или правоугаони. На угловима пресека две стране остављене су десет сантиметара дуже летве. Приликом нивелисања, два или више радника рукују рамом и забијају кочеве у углове како би обележили место за садњу. Уверите се да се будуће саднице приликом мерења не приближавају самој огради. Ово растојање се препоручује да буде 3 м од ограде до првог реда воћака и не сме бити мање од половине међуредног растојања. Ово растојање се такође може повећати, у складу са потребама димензија машина за пролаз и радна ангажовања.
Мерење парцеле се врши након одређивања правца редова и постављања основе за мерење, која се састоји од два правца: први је правац редова (који би требало да буде по могућству север-југ), а други је нормално подешен на први правац. Први правац одређујемо шестаром, након обележавања кочићима.
МОЖДА ЋЕ ВАС И ОВО ЗАНИМАТИ: РАДНИЦИ МОРАВСКОГ КОРИДОРА ПРОНАШЛИ БЛАГО
Други правац се одређује преклапањем угла од 90 степени у односу на први правац. Обележавање, односно обележавање места за садњу расада на већим површинама, врши се ситним кочићима, траком или жицом са обележеним местима масном бојом, летвицама или сличним материјалом што траје само до краја садње расада. Није потребно обезбедити материјал за обележавање на целој површини, али се може користити више пута, у зависности од тога како је организована сама садња.
Драган Беатовић
Извор:
