Мушмуле деценијама доносе род и зараду

Аутор: draganadpetrovic
516 посета

Мушмула се ретко гаји у Шумадији, иако није захтевна за узгој и пружа добру економску перспективу у поређењу с улагањима. Данас, у сваком случају, имамо већи број засада у односу на претходни век, када је готово била потпуно занемарена.

У последњих двадесет година, ово готово заборављено воће доживело је делимичну обнову на мањим површинама, што је подстакло воћаре да размотре могућности нових засада. Процењује се да би два хектара под мушмулом могла обезбедити довољна средства за живот једног пољопривредног домаћинства. Два произвођача из Шумадије не жале због одлуке да засаде мушмулу на својим имањима. Ниједан од њих не фаворизује продају свеже воћа, већ се опредељују за прераду, један у ракију, док други прави џемове.

Оно кад мушмула победи ервинија

Предраг Филиповић из Тополе код Крагујевца бави се узгојем мушмуле на парцели од 35 ари у селу Водице код Смедеревске Паланке. Одлучио се за мушмулу због жеље за традиционалним воћем које се једноставно гаји, доноси економске користи, а уз то захтева мала улагања. Мушмула је задовољила његове постављене критеријуме.

– Имам око 300 стабала домаће старинске мушмуле коју сам засадио 2014. године. Годишње уберем око 5 тона плодова. Свежа мушмула има солидну и константну цену од око један евро. У централној Србији је слабија, док је Војводина мало више тражи, али мени више одговара да је прерађујем, него да сваке недеље радим испоруку – истакао је Филиповић.

Илустрација: Од мушмуле се прави џем али и ракија

Нагласио је да је узгој изузетно лак.

– Прве године сам обрадио земљу по свим захтевима струке, попут зимског орања. Већ друге године сам затравио засад између редова и сада га само редовно косим. Од болести третирали смо је два пута годишње, у пролеће и у августу због црва. Имао сам проблем са ервинијом једне године, јер резач није дезинфиковао маказе. Санирао сам то изношењем оболелих делова и она је одолела даљем ширењу – додао је воћар из Тополе.

Појединости око производње мушмуле

Предраг је од мушмуле почео да производи и своју ракију. Притом, на производњу је успео да „наговори“ и воћаре широм Србије. Један од њих је Ђорђе Лазаревић. У селу Чумић код Крагујевца, Ђорђевићи су на газдинству засадили мушмулу на 30 ари. У касну јесен уберу око 2.000 килограма плодова, од којих праве џем. Тегле те, здраве и укусне зимнице су међу најтраженијима на београдским пијацама. Од једног килограма воћа, добија се 600 грама џема. Али, ова чаролија почиње у засаду.

– Мушмуле заиста није тешко гајити, само је потребно стрпљење да се сачека пуна родност. Случајно сам засадио 120 стабала 2009. године на парцели са којом нисам знао шта ћу, јер није одговарала ниједној другој врсти. Ишао сам на ређу садњу. Сада имам род од 15 до 20 килограма по стаблу. Старија стабла дају и по 50 килограма. Не прскам је, нити захтева било какво хемијско третирање – вели Лазаревић и додаје да мушмуле са једне парцеле можете да берете деценијама и својој деци и унуцима обезбедите неку сигурност, а да за то време не морате значајно да улажете, јер њој одговара што природнији амбијент.

Извор: https://www.ekapija.com/news/4460435/musmula-najnovija-nada-vocara

Srodni tekstovi