Уместо да размишљају о новим сортама, о томе како да унапреде технологију и прераду малине, хладњачари преговарају са државом о условима за субвенционисане кредите преко Поштанске штедионице из којих би исплатили прошлогодишње дугове произвођачима.
Божо Јоковић из Земљорадничке задруга „Агро-еко воће“ из Ариља каже да мали хладњачари који имају сада робу на лагеру могу у наредном периоду из сопствене производње надокнадити те губитке које, како истиче, ни сa чим нису изазвали.
„Договорено је да се уради кредитна гарантна шема где ће Министартво пољопривреде имати учешће у субвенционисању камате а да ће сав ризик на себе уз помоћ државе преузети мале хладњаче“, наводи Јоковић.
Подсећа да је проблем са малином рода 2022. настао због превисоке цене коју су диктирали извозници вођени добром зарадом из 2021. током пандемије ковида 19, када је малина била веома тражена и скупа роба у целом свету.
Каже да је лане, терет мање тражње као и скупог репроматеријала и прекинутих ланаца снабдевања, највише пао на леђа малих хладњача.
Александар Богуновић из Привредне коморе Србије каже да ће ове године нову бербу малине дочекати 40.000 тона тог воћа у залихама, што ће, наглашава, бити веома важно када се буду водили преговори о цени.
Све јача конкуренција
„Пад извоза говори о томе да нисмо имали повољнију цену цену у односу на конкуренцију која је све већа и јача. Поред наших традиционалних конкурената Пољске и Украјине која је такође имала добар род прошле године, појављују се нови играчи као што су Мароко и Египат“, наглашава Богуновић.
Док се очекују услови гарантних кредитних шема за малинаре, из Кине стижу информације да би српско воће на то тржиште ускоро могло да крене у далеко већим количинама.
Министарка пољопривреде на сајму у кинеском граду Нингбоу потписала је протокол за извоз меда и хране за кућне љубимце. Испреговаран је и протокол за извоз јабуке.
„Настојаћемо поред смрзнутог јунећег меса и млечних производа, помињали смо сада овде и малину и друге неке културе тако да ћемо свакако настојати да ово тржиште што више отворимо и да се покажемо квалитетом“, наводи Јелена Танасковић.
Од производње малине у Србији живи око 500.000 људи. Произвођачи за малину траже статус националног производа, јер је она највреднија ставка БДП-а која долази из пољопривреде.
Извор:
