Пчеле су најкориснији инсекти на свету без којих свет и храна какву данас познајемо не би постојали. На нашој планети постоји више од 20.000 врста пчела које насељавају све континенте. Најпознаије су медоносне пчеле које се гаје због производње меда и пчелињих производа. Међутим, последњих деценија у фокусу научника су масон пчеле. У питању су дивље пчеле које не живе у кошници, не праве мед већ се настањују у шупљинама које налазе у природи, најчешће у трсци. Оне су најефикаснији опрашивачи воћа због чега их зову и воћарске пчеле. За разлику од домаћих медоносних пчела које последњих година врло често страдају од хемијских средстава која се користе у пољопривреди масон пчеле су отпорније на пестициде због специфичног животног циклуса.
Илустрација: Масон пчеле се најчешће гнезде у трсци (лево) и О. руфа (десно)
Порекло и изглед масон пчела
Масон пчеле (лат. Osmia cornuta i O. rufa) су безопасне пчеле које живе у Евро-Азији па и код нас. Оне живе у природи у шупљинама дрвета у којима од блата зидају коморе због чега су и добиле име масон пчеле (пчеле зидарице). Проучавање ових пчела почело је у САД пре више од три и по деценије јер су стручњаци приметили да су много ефикасније у опрашивању воћа у односу на медоносне пчеле. У исто време ове пчеле су почеле да се проучавају и у нашој земљи, а први који се њима бавио је био професор Крунић са биолошког факултета у Београду, тако да су методе гајења у нашим условима и предности коришћења познате већ три деценије.
Воћњаци које посећују ове пчеле могу да имају и до пет пута већи приност у односу на оне где су за опрашивање задужене медоносне пчеле. Разлог за то је што се ларве масон пчела хране готово искључиво поленом због чега ова врста пчела неуморно лети са цвета на цвет у потрази за храном за своје потомство. Медоносне пчеле претежно сакупљају нектар, а пошто цветови воћа имају мало нектара а пуно полена, они за медоносне пчеле нису много привлачни. Зову их још и самице и солитарне пчеле зато што, за разлику од медоносних пчела, немају, кошнице, колоније, матице ни радилице; свака женка полаже јаја и обезбеди му полен као храну у након тога ове пчеле не брину о свом потомству. Ове пчеле живе само годину дана. Након парења женка најпре пронађе место за гнездо у деблу дрвета, трске или шупљини камена у које уноси ситне лоптице блата од којих прави коморе у коју убацује полен, јаје, а потом је затвара блатом и гради нову преграду све док не испуни простор. Њихово умеће је фасцинантно јер раде попут највештијих зидара и способне су да на малом и скученом протору направе невероватну „кућу“ за нове пчеле. У зависности од временских услова најчешће су активне од фебруара до краја маја и након тога угину, а младе пчеле излазе тек на пролеће.
И сад се поставља питање зашто гајити ове пчеле кад већ не дају мед? Зато што производња хране посебно воћа зависи од опрашивача. На производњу 75% хране утичу опрашивачи у различитој мери, а без опрашивача је род воћа је 40-90% нижи. Примећено је, поготово при интензивном гајењу, да опрашивање воћа понекад изостане јер пчела и других опрашивача има све мање. Они страдају због неодговорне употребе пестицида, нестанка станишта и хране , загађења и климатских промена.
Људи су последњих година све забринутији због тога и све се више истражују алтернативни опрашивачи. У свету се данас масовно гаји и користи за опрашивање 20 врста инсеката, а код нас осим медоносна пчела, користе се бумбар у пластеницима и све чешће масон пчеле у воћњацима.
Бројна научна истраживања су показала да масон пчеле сјајни опрашивачи јабука, крушака, трешања, али и јагода, купина, малина, боровница… Могу да се користе у органској и конвенционалној производњи, на отвореном или ограниченом простору, саме или у комбинацији са медоносним пчелама и бумбарима.
На питање зашто су масон пчеле тако добри опрашивачи воћа стручњаци имају једноставно објашњење. За разлику од обичних медоносних пчела масонке су комплетно обрасле ситним длачицама које су најгушће на трбушном делу тела како би се за њих залепило што више полена који преносе са цвета на цвет, а потом га односе у своја гнезда. Други и још важнији разлог је што масон пчеле сакупљају баш полен а не нектар. Уз то, ове пчеле лете већ на 7 степени и не смета им слаба киша и ветар, тако да су и у том погледу боље прилагођени рано цветајућим биљкама попут воћака.
Илустрација: Положена јаја масон пчела
Ефикасност у опрашивању
Статистика је показала да једна масон пчела опраши исти број цветова као 120 медоносних пчела. Од 100 цветова које посети масон пчела, њих 98 ће бити опрашено, док медоносне опраше између 10 и 15. За разлику од медоносних пчела које су најактивније током пролећа по лепом и сунчаном времену када спољна температура достигне између 12 и 16 степени, масон пчеле су активне и на нижим температурама од 7 до 8 степени, не смета им блага киша па су неопходне за опрашивање раних сорти воћа.
Масон пчеле нису агресивне, а чак и ако се деси да некога убоду њихов отров није опасан чак ни за особе који су иначе алергични на убод пчеле.
Услед све већих проблема са помором медоносних пчела у свету, као и опадања броја и разноврсности осталих важних опрашивача, данас постоји велика потреба за истраживањима у правцу очувања, гајења, и коришћења солитарних пчела. Оне су најчешће специјализоване за биљке које цветају само током њихове кратке активне сезоне због чега су приморане да раде више, посећују више цветова и лете чак и по ветру и лошијим временским условима. Осим као опрашивачи масон пчеле не дају никакве друге производе па у том смислу нису конкуренција медоносним пчелама.
Извор: Агробизнис магазин
ФОТО: Нела Јовић
