Мало производимо крушку, а зашто је то тако и како да будемо бољи открива наш врхунски стручњак

Аутор: Gdjakovic
407 посета

Последњих деценија постојале су велике осцилације у количини и квалитету плодова крушке из више разлога, као што су застарела технологија гајења, шаренило сортимента, појачан напад проузроковача бактеријалне пламењаче, нестабилно тржиште, нестабилна цена. Како у Србији постоје повољни природни услови, а на домаћем и иностраном тржишту крушка је дефицитарна, последњих година расте интерес произвођача за гајењем крушке. Од услова тржишта и могућности пласмана крушке зависе у великој мери економски резултати.

У Србији крушка рађа 10 до 14 тона по хектару, код система густе садње и уз све агротехничке мере. У Европи се постижу приноси који су два, три пута већи. И није нама само принос кочница у производњи већ мале површине под овом воћном врстом.

„Имамо заиста лошу позицију јер просечна светска производња крушке износи неких 18 тона/ха, Србија је на неком нивоу од 10,5 тона /ха, што је јако слаб принос. Ако се упоредимо са земљама које имају озбиљну производњу крушке ми смо чак четири пута лошили од њих, а разлози су бројни“, појашњава проф. др Драган Радивојевић са Пољопривредног факултета у Београду.

Крушка је цењена, радо гајена воћна врста због велике употребне вредности плодова. Последњих деценија постојале су велике осцилације у количини и квалитету плодова крушке из више разлога застарела технологија гајења, шаренило сортимента, појачан напад проузроковача бактеријалне пламењаче, нестабилно тржиште, нестабилне цене.Све ово је условило последичну везу.

,,Сви ти разлози су негативно утицали на произвођаче крушке, тако да су површине под овом воћном врстом тако да данас имамо свега око пет хиљада хектара у Србији, што је јако, јако мало! Када је у питању цена, не може се са сигурношчу рећи да је цена ниска. Она је много већа него што је цена јабуке, али је поражавајуће то што су нам приноси ниски, а то опет повлачи рентабилност производње, не само крушке већ свих производних засада“ наставља професор.

Како у Србији постоје повољни природни услови, а на домаћем и иностраном тржишту крушка је дефицитарна, али ипак од услова тржишта и могућности пласмана крушке зависе у великој мери економски резултати. У Србији су нажалост углавном заступљене летње сорте крушака. Крушка доноси велику зараду, али зараду која је пропраћена многим проблемима. Уколико је сачувате од крушкине буве, због које је многи не гаје, последњих година ту је мраз који може да обере род. Можемо ли било шта да променимо од технологије па до потрошње на столу.

,, Један од најзначајних проблема је тај да нисмо на адекватан начин применили технологију гајења и то што нисмо схватили да сличан принос може да се постигне и код крушке као што имамо код јабуке. Нажалост ми ни на европском тржишту нисмо препознали као озбиљни произвођачи крушке. Са друге стране, када је у питању домаће тржиште, не можемо се похвалити ни неком великом потрошњом по глави становника. Највећа потрошња је у произодњи виљамовке, јер она заврши у преради где имамо финални производ, ракију. У нашим маркетима ми можемо свега неких два месеца да нађемо домаћу крушку, свих осталих дана имамо углавном увозну крушку из Белгије, Холандије или Немачке“ каже проф. др Радивојевић.

Чак и ако имате мотив, а мотив је најчешће зарада, пре заснивања засада неопходно је извршити свеобухватну анализу агроекономских услова, од којих зависи и избор сортимента и величина засада па до трошкова подизања истих. Наука и пракса морају заједно, али земља одређује шта јој прија.

,,Један од основних предуслова за добар узгој је избор терена, јер крушка не може да се гаји на свим позицијама, попут јабуке. То морају да буду терени где је могућност пролећних мразева минимална са једне стране. Са друге стране морамо обезбедити и ускове за наводњавање, јер су њене потребе за водом сличне као и код производње јабуке, уколико желимо висок принос. Постоји још један проблем. Ми смо улазећи у технологију гајења јабуке ушли и у производњу крушке у густој садњи што се у нашим условима показала као јако лоша. Имали смо ниске приносе па се чак у неким засадима густе садње једне године догодило да није ни имало рода. Један од разлога томе што је примењивано тзв. сађење једне сорте у једном засаду и такви засади су често остајали неродни, наглашава Радивојевић.

Најбољи агроеколошки услови за производњу крушке код нас је надморска висина од 450 метараа то рејон јужног Баната, јужно-моравски, Шумадија, околина Лесковца, Мерошине, Прокупља. Познато је да је најквалитетнија крушка у некадашњој Југославији долазила из „Поречја“ Вучје са надморске висине од 250-350 метара. Крушка воли подручја у којима су ноћи хладне и у тим условима накупља довољнху количину шећера. Касне сорте крушке, и ако су веома укусне, код нас нису много заступљене јер се нису прилагодиле нашим агроеколошким условима. Али се и сортимент крушке споро се мења. Примера ради, Виљамовка је створена 1765. године,  невероватан  податак је који нам износи проф Радивојевић са пута у Јужноафричкој републици.

,, Искуства су нам драгоцена. Они тамо углавном комбинују две или три врсте у једном засаду како би добили добро опрашивање. Унос је обавезан кошница са пчелама и тај број кошница је 4 до 5 пута већи него код јабука, како би постигли одговарајуће опрашивање. Имају чак и засаде са падајућим мрежама. Мали детаљи, али врло значајни у односу на нашу технологију“.

Вечита дилема је и који сортимент одабрати. Последњих година смо сведоци касних априлских марзева,  па смо у старту одсечени за било коју добит. Са друге стране сходно искуству са афричког тла ми немамо навику постављања кошница у воћњаку.

,,Предност касних сорти крушака је што су изузетно погодне за складиштење. Могу се чувати од 4-6 месеци у УЛО хладњачама. Ипак, процентуално оне су присутне свега 10-15 одсто у структури сортимента. Доминирају Виљамовка, стара сорта Калуђерка које се не треба лако одрећи јер је лака у технологији производње, сазрева у трећој декади септембра и присутна је у централној Србији. У нашој земљи је изузетно мало савремених засада крушке који се подижу по концепту густих засада са противградним мрежама и фертиригацијом. Крушка је воћна врста која захтева веће надморске висине, не воли равнице, пчеле је нерадо посећују јер има посебан нектар, мирис који их одбија. Због тога се препоручује да се у засаде уносе солитарне пчеле, па чак и бумбари,, каже саговорник.

У анализи производње воћа најбољи економски резултати у погледу економичности и бруто марже постигнути су управо у производњи крушке. Повољни климатски услови и традиција у производњи утицали су да Моравички регион буде један од водећих у производњи крушке.

,, Избор сорте је значајан и са аспекта рентабилности производње, Виљамовка је сорта која се користи првенствено за прераду и постиже нижу цену на тржишту у односу на сорте које се користе за стону употребу и рано сазревају. Одликује се високом родношћу и квалитетним плодовима. Ограничавајући фактор производње је избор подлога за калемљење. Најзначајнија подлога је Дуња МА, која се добро ожиљава и укорењава и добро подноси мразеве. Код крушке као и код осталих јабучастих воћних врста сезона употребе и чувања плодова траје дуже па се продаја може обавити по повољнијим ценама. Да би се смањили ризици у производњи крушке, производни а нарочито тржишни, потребно је да се планира пласман и откуп воћа. ,,

Регион Шумадије и Западне Србије произведе 42% од укупне производње крушке у Србији, са приносом нижим од просечног 8,7 т ха. У укупним површинама под воћњацима у Републици Србији крушка је заступљена са 3% у односу на остале воћне врсте. Више од половине површина под крушком чине сорте из групе Виљамовка и то 58%. Најзаступљенији засади крушке и то 55% су старости од 5-14 година, према подацима Републичког Завода за статистику Србије, истиче да производња крушке по становнику у Србији је 7,3 кг, а за комерцијалну производњу крушке потребно је остварити принос преко 10 т ха који се смарта просечним у држави.

Пре заснивања засада неопходно је извршити свеобухватну анализу агроекономских услова, од којих зависи и избор сортимента и величина засада, па је циљ рада био анализирати трошкове улагања у подизање засада крушке. Неке процене говоре да укупно улагање у подизање и негу засада у прве три године износи око 18 хиљада евра . Инвестирање у производни засад крушке отплаћује се у петој години и остварује зарада. Значајно је да у годинама повољним за крушку, приноси плодова у воцћњацима велике густине премашили су 20 кг по стаблу, или 30 тона по хектару.

Крушка је као воћна врста постојала још у доба параисторије што потврђују археолошки остаци. Узгајали су је у јели и Стари Римљани свежу и кувану. Гаји се прилично у Кини, у Европи се узгаја од Каспијског мора до обала Атлантика. Како год, причамо о једном веома укусном и хранљивом воћу  које изазива најмање алергија, те су пасиране крушке најчешћи први чвршћи оброк за бебе. Кора плода крушке богата је биљним влакнима која су јако важна за метаболизам, имају мало калорија и врло су пожељна дијетална намирница.

 

Srodni tekstovi

1 коментар

Živko 8. мај 2023. - 19:15

Svaka čast za priloženono kruški. Mnogo rečeno u malo reči.

Одговори

Оставите коментар