Малинари одржали велики скуп у Ариљу, о чему су разговарали?

603

Произвођачи малина и ове године улазе у неизвесну сезону закључак је скупа одржаног у Ариљу.  Многима, како тврде за Нова.рс, није исплаћен ни прошлогодишњи род и желе да знају каква је сезона пред њима.

Малинари су за овај портал рекли да је требало да дођу представници из Владе Србије, али претпостављају да нису могли јер је током дана конституисан републички парламент.

„Држава мора да стане иза примарних произвођача „црвеног злата“ како не бисмо нашим чињењем угрозили пословање хладњача. Мада има ту и политичких трикова“, каже за Нова.рс Владан Станковић из Ариља.

На састанку у Ариљу присуствовали су, додаје, разни чланови бројних удружења малинара, али напомиње да је било и „потурених односно политичких“.

Према његовим речима, о цени нико ништа не говори, а то ствара неизвесност код произвођача.

Станковић каже да многим произвођачима није исплаћен ни прошлогодишњи род, а требало би да се формира радна група која би формирала откупну цену.

Владан има око седам хектара под малином, али, како каже, ове године неће купити ни килограм вештачког ђубрива за које је прошле године издвојио милион динара.

„Не смем да уђем у задужење. У ланцу производње малине осетиће сви од произвођача до крајњег купца. ‘Црвено злато’ је зачаран круг где ми у производњи, потом преради, запошљавању радника, берача једни без других не можемо. На малим поседима, какве ми имамо, само је исплатива малина. А субвенције од 18.000 (које и ми добијамо) могу да буду добре за ратаре у Војводини који раде на стотине хектара“, објашњава он.

Траже хитан пријем код државног руководства

Напомиње да пољопривредници у западној Србији имају просек око три хектара, а Станковић потроши горива колико износи помоћ државе.

Божо Јоковић прича за Нова.рс да има више од шест хектара под малином.

„Не знамо цену ни инпута за производњу и немамо никакве назнаке. Ми нисмо решили ни проблеме за протекле две сезоне“, објашњава Јоковић. Према његовим речима, поред произвођача ни хладњачарима није лако. Практично цео сектор је проблематичан“, додаје Јоковић.

„Имамо велике тешкоће како да уђемо у сезону како не бисмо направили исте грешке као 2022. и 2023. године. Ми морамо да одржимо малину“, објашњава он.

Како додаје, наредних дана ће тражити да их прими председник државе – како би видели „где ће и шта ће“.

Овом приликом произвођачи су изнели своје ставове и незадовољства, а међу предлозима било је и формирање једног удружења које ће заступати ставове свих малинара, јер како су истакли, политика се умешала у многобројна постојећа удружења, па се више не зна ко кога и због чега заступа.

Свима је је познато какав је значај малине у Србији и њено учешће у бруто-домаћем производу и колико је малина у последњих пет деценија подигла ниво живота становника руралних регија у Србији. Зато малинари истичу да сви морају дати максимум да се отклоне поремећаји на тржишту у сектору малинарства пренео је портал „Инфо лига“

Нови састанак пољопривредника и Министарства у понедељак преноси портал 021.рс

Министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Јелена Танасковић прихватила је захтев седам удружења пољопривредника за састанак у понедељак због даљих преговора.

То је за ФИНЕТ рекао председник Скупштине Удружења пољопривредних произвођача Суботица Мирослав Матковић.

Матковић је да су теме о којима пољопривредници желе да разговарају са ресорном министарком:

– појашњење поступања Министарства у случајевима неслагања података у еАграру са чињеничним стањем;

– решавање нагомиланих дугова пензијских и инвалидских осигурања и потреба за кредитима са каматом од један одсто;

– подршка пољопривредним газдинствима.

Извор: нова.рс, инфолига.рс, 021.рс