Малинари задовољни откупном ценом, али не и приносима

Аутор: draganadpetrovic
97 посета

Цена „црвеног злата” у откупу овог лета отишла је у небеса. Хладњачари малине плаћају од 350 до 400 динара по килограму и то одмах наруке цео износ. Ово, истина, важи за малину прве и екстракатегорије. Она органска достиже још већу цену – 450 динара по килограму.

Тако добру откупну цену малинари не памте. Добијају ових дана по килограму у просеку више од три евра, па и 3,5. То је двоструко више од иначе добре цене коју су постизали ранијих година. Шта је разлог? Па тржиште. Род је мањи не само код нас, већ и у другим земљама које су малинарске велесиле што је аутоматски довело до раста цена.

Илустрација: Тропски талас дотукао малину/Фото: Pixabay

Добривоје Радовић, председник Асоцијације малинара потврђује да је цена добра, али је проблем то што је принос мали. Зато, упркос томе што ће произвођачи добити и 3,5 евра по килограму, укупна зарада им ни изблиза није тако енормна. Јер, уместо 15 тона по хектару принос ће бити знатно мањи, можда и преполовљен.

„Овај последњи тропски талас је дотукао малину. Плод гори, као и лишће, биљке су дехидриране, а плодови све мањи. Уместо да имају 10 до 15 грама сада теже тек неколико грама. Ако не падне киша ми смо бербу завршили, јер нећемо имати шта да уберемо. Џаба ће нам бити цена и од хиљаду динара по килограму ако малине нема”, објашњава Радовић.

Додаје да није само врућина била погубна за овогодишњи род. Прво је фебруар био топао, па је било мраза и снега у априлу, а као шлаг на торту и град је погодио нека села у ивањичком, пожешком и ариљском крају, традиционалним малинарским регионима. Пре тропског таласа процењивано је да ће род бити мањи од 40 до 50 одсто, а после ових врућина, када у селу Прилике код Ивањице беру малину на 38 степени у хладу, род може да буде и 60 одсто мањи од просечног.

Илустрација: Малинари коначно задовољни државом и министром пољопривреде Браниславом Недимовићем/ Фото: Pixabay

Малинари су, каже, најзад задовољни односом државе према њима, нарочито министра пољопривреде Бранислава Недимовића. Откако је кренула берба пре двадесетак дана три пута их је обишао. Држава је обезбедила ракете за противградну заштиту, двоструко веће количине него пре четири, пет година. Последњих дана на подручју Ариља и Ивањице испаљено је више од хиљаду ракета што је смањило штету од града, али има и села која су страдала, где произвођачи немају шта да уберу. Некада је држава, наводи он, обезбеђивала 9.000 ракета годишње, а сада 19.000.

Додатно, држава ће дати подстицаје за набавку квалитетног, сертификованог садног материјала и то чак 90 одсто вредности куповине што значи да ће платити нове саднице.

Предраг Орешчанин, потпредседник Удружења хладњачара, каже да је овогодишња цена незабележено висока и изненађујућа и за саме произвођаче који их питају да ли ће имати да им плате толико.

„Род малина подбацио је на целој северној полулопти, у Америци, Пољској, Украјини. Процењујемо да ће у Србији бити мањи 30 до 40 одсто. Сваки врео дан смањује род”, наводи Орешчанин.

Упркос томе што је цена изузетно висока малина се одмах исплаћује.

„Хладњачари немају избора. Можемо да купимо или да не купимо. Плаћамо три и више евра по килограму упркос томе што немамо уговоре за извоз са страним купцима који ће нам омогућити да њима продамо воће по вишој цени. Али то је ризик посла. Кад је цена ниска произвођачима су криви хладњачари, а кад је висока онда кажу такво је тржиште”, објашњава овај хладњачар.

Илустрација: Откупљена малина се одмах исплаћује

Проблем малинарске производње је што је она само у малом проценту модернизована, са заливним системима и мрежама за заштиту од града, па много зависи од временских прилика. А то значи да је мало произвођача који се могу похвалити приносом од двадесетак тона по хектару. У добрим годинама, као што је била 2019, роди стотинак хиљада тона малине и исто толико се извезе. Прошле године, која не важи за добру у овој производњи, род је био око 90.000 тона.

Извор:http://www.politika.rs/scc/clanak/483088/Zbog-slabog-roda-cena-malina-dostigla-rekord

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар