Захваљујући чињеници да је крушка на европском тржишту дефицитарна воћна врста, њена цена бележи значајан раст. После деценија стагнације, па чак и пада производње у Србији, поново се подижу нови засади – често на рачун јабуке, чији је пласман постао изазовнији. Ове године, произвођачи крушке могли би бити задовољни, јер се засади већином наводњавају, а мањак рода услед незапамћене суше надокнађује висока цена.
Слика воћњака ове године необична је за ово доба. Убрзана вегетација довела је до тога да је крушка обрана готово месец дана раније. Прва класа плодова сорти ‘Кармен’ и ‘Виљамовка’ већ је увелико распродата, док сорта ‘Пакам’с Триумф’ још чека купца, али све указује да неће дуго чекати.
„Ако је квалитет добар, крушку није тешко продати, од свих воћки можда и најлакше тренутно. Иако смо продали трешњу и имамо још хектар-два, крушка се сада највише сади,“ кажу произвођачи.
Крушка је све траженија роба са добром ценом, али није лако произвести је. Потребно је знање и искуство, а како ова перспективна воћна врста привлачи све више нових произвођача, савет је да се учи сваке године, јер је свака различита. Ове године, заштита је била посебно изазовна због високих температура, што је отежало ефикасност хемијских третмана.
У Србији, засади крушке заузимају нешто више од пет хиљада хектара, са годишњом производњом од 50 до 60 хиљада тона. Шумадија, Западна Србија и Војводина, нарочито Шидска и Сремско-Митровачка општина, сматрају се подручјима где крушка најбоље успева. Иако има засада и у другим деловима војвођанске равнице, произвођачи морају пазити на главни ограничавајући фактор – мраз. Без обзира на летње врућине, мраз остаје стална претња, те је важно пажљиво бирати локацију, сортимент и превентивне мере.
Такође, не треба заборавити да су савремени засади калемљени на дуњу која је осетљива на алкална земљишта. Професор Ненад Магазин напомиње да се крушка може гајити на црнозему богатом кречом, али уз константне мере борбе против хлорозе, односно уз редовно прихрањивање биљака гвожђем.
Извор: РТВ
