Које су цене транспорта за извоз смрзнутог воћа?

Аутор: draganadpetrovic
139 посета

Ове године у Србији је убрано око 50.000 тона малина, што је знатно мање од уобичајене количине, која се углавном извози. У многим хладњачама магацини су полупразни, а дефицит овог воћа је велики и на светском тржишту, само у Француској око 15.000 тона.

У Србији је деведесет одсто малињака под отвореним небом, а због временских неприлика и недостатка берача убрано је знатно мање од уобичајеног рода. Због тога су извозници уговорили количине које могу да пласирају.
„Тржиште је такво, чега нема на тржишту биће скупо и обратно. Тако да је то ове године случај са малином, следеће године може бити случај са неким другим воћним врстама. Али генерално ове године је малина забележила јако велики раст цена и смањену производњу“, каже Александар Обрадовић, директор хладњаче „Дреновац“ у Миросаљцима“.

Илустрација: Пандемија утицала на цене транспорта / Фото: Pixabay

Пандемија је утицала на вишеструки скок цене транспорта, па за један контејнер смрзнутог воћа до Америке извозници треба да плате око 23.000 долара. У таквим условима европско тржиште је најстабилније решење, сматрају стручњаци.

Др Александар Лепосавић са Института за воћарство у Чачку каже да не може и неће бити осцилација у тражњи и што се тиче тржишта.

„Међутим, Америка и неке друге земље у које ми исто тако традиционално извозимо могу бити проблем. Постоји неки тренд, односно већа тражња за нижим категоријама, пре свега ако причамо о малини да је то у питању гриз, који се доста солидно продаје и продаје се по високим ценама. Значи ,тренутно стање на европском тржишту од 5,7 до чак шест евра. Што није ситуација код виших категорија“, каже Лепосавић.

Испражњени су магацини и многих добављача за извознике, као што је Прва сложена Земљорадничка задруга „Наши воћари“. Климатске промене условљавају унапређење производње.

„Да се подигну адекватни засади, са најмодернијим садним материјалом, са противградним мрежама, са антифрост системом, са антикишним фолијама и системима за наводњавање. Без тога више нема уласка у производњу. То смо видели и ове и претходних година. Ко није имао адекватну агротехничку примену и агромеханичку, онда од тога ништа није било, само је био бадава рад“, каже Божо Јоковић, директор ПСЗЗ „Наши воћари“ Милићево село“.

Илустрација: Велико интересовање за српско воће/ Фото: Pixabay

Иако је и цена купина забележила скок ове године у Србији, овог воћа на светском тржишту има довољно, али су инострани купци увек заинтересовани и за боровнице.

Пандемија је ипак унела неизвесност за дугорочније прогнозе, а клима додатно отежала ситуацију када је реч о приносима.

Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/4557085/voce-malina-berba-cena-troskovi.html

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар