Колико смо продали малина и да ли ће пасти цена?

Аутор: Gdjakovic
768 посета

Овогодишња цена малине у Србији могла би да буде упола мања од прошлогодишње, која је била рекордна и достизала је 600 динара по килограму. Са друге стране, трошкови производње се не смањују, као и бројни нерешени проблеми у тој области пољопривреде. Како је подсетио Божо Јоковић директор Задруге Агро-еко воће у Ариљу, цена прошлогодишњег рода малине кретала се од 500 до 600 динара по килограму, зависно од региона.

„Када је урађено три четвртине бербе, велики извозници и купци који су деценијама од нас куповали малину, оборили су нам ту цену малине, благо речено, на пола. Нисмо се помирили са тим“, додаје Јоковић.

Према папирима Управе царина, у 2022. години од јануара до децембра извежено је 68.000 тона малине, по просечној цени око 5,5 евра:

„Цена није падала у распону од јануара до децембра 2022. Тај тренд се наставио и у јануару 2023. године, када је извезено око 4.700 тона, али је увезено негде око 550 тона малине. Током 2022. године увоз је био 10.000 тона“, додаје Јоковић.

Он напомиње да произвођачима и малим хладњачама стабилна извозна цена није ништа значила, јер заправо никада нису били везани директно за тржиште, без посредника куповине и пласмана малине. У већини случајeева су како објашњава радили на релацији извозник-мали хладњачар-велике хладњаче.

Сада имамо на терену појаву мале хладњаче, фирме и компаније у д.о.о. статусу које раде посредништво куповине замрзнуте малине. То је како додаје Јоковић, поражавајући податак, јер за произвођаче значи још неколико нових корака до извозника.

„Министарство пољопривреде има много ситуација и у сектору млекарства, ја не волим да причам о проблемима, то је тако како је. Морамо да пронађемо начин како да решимо све ово како треба, ја сам оптимиста да ће се решити“, рекао је Ненад Доловац, саветник у Министарству пољопривреде.

Он је присуствовао састанку који је у Пољопривредном клубу Министарства пољопривреде организовало Национално друштво за воћарску производњу. Према његовим речима, проблем је настао због изузетно високе цене у малине у откупу и садашње значајно ниже цене малине на тржишту.

„Сада ту постоји разлика у исплатама које имају мали хладњачари, па и ови већи, за произвођаче. Ми заједно тражимо решење, једно је већ донето, а то је мораторијум који је одложио плаћање дугова, прво за мале и микро произвођаче, а затим и за мале задругаре и хладњачаре“, додаје Доловац.

Према његовим речима, проблем би могао да настане ако велики откупљивачи као и прошле године опет изађу са високом откупним ценама малине.

На то питање одговара малинар Жарко Миловановић из села Велика Река у Општини Мали Зворник, који како каже годишње произведе око 30 тона малине.

Према његовим речима, проблем ће бити недовољна количина малине на тржишту.

„У малине нико неће уложити онолико колико је уложио прошле године, то вам кажем ја као произвођач од 30 тона малине. Нико неће улагати у технологију и у ђубриво. Што бих ја њу прскао 17 пута када могу да попрскам три пута. Уместо 15 тона малине уберем пет и покријем моје домаћинство, али у извозу неће бити 10 тона“, објашњава Миловановић.

Како додаје, проблем је што на наплату малине чека шест месеци и што поново треба да улази у минус, заједно са својом породицом.

„Што бих нешто друго продавао да бих уложио у то? Отићи ћу у неку другу земљу која ће ме поштовати и ценити тај мој рад, а не понижавати. Малина је летос била 600 динара, а сада је 300 динара (за килограм). Е, па не дамо ти је друже, нека стоји, тражи је по њиви са фењером“, додаје Миловановић.

Он каже и да се његова породица тим послом бави 30 година, као и да није проблем ако се каже да је цена малине ове године 300 динара.

„Није никакав проблем, ми ћемо радити и на 300 динара. Сви се чупамо из проблема и хладњачари и држава и ми произвођачи, немамо зараде, али немојте да нас угњетавате као произвођаче, а не треба нико да понижава ни државу“, додаје Миловановић.

СТАРИ ТРЕНД СМАЊЕЊА СЕОСКЕ ПОУПАЦИЈЕ НЕ ПОПУШТА

Миловановић каже и да је у његовом селу остало њих пет произвођача који имају засаде површине од преко три хектара.

„Ионако нас нема много, у мом селу је од 95 људи колико је било 2000. године остало нас 17“, додаје Миловановић.

Миловановић се сложио са представником надлежног министарства да утврђивање цене малине од 300 динара по килограму, није реално, али је додао да можда може да се размишља о цени од 400 динара, или о заради произвођача од 100 динара по килограму тог воћа.

„То је у реду у ситуацији ако држава купује ту малину, то је јасно као дан, требало би да имамо неке реалне ситуације. Ви кажете 300 динара, ко ће то да плати? Када се десе добре године, онда о свему томе нико не води рачуна, ова ситуација ће многе вероватно опаметити“, одговара Доловац.

Оно што је свакако чињеница која иде у прилог ставу да производњу малине у Србији треба очувати је пре свега то што је она извозни производ. Према речима Божа Јоковића, Србија извози 95 одсто своје малине.

“Највећи проблем је што ми немамо све познате инпуте у производњи малине да би направили произвођачку цену. Договорили смо се са Министарством пољопривреде да у наредних неколико дана морамо да решимо кредитирање залога малине из сезоне 2022. године да би се исплатили произвођачи, мале хладњаче, породична газдинства, да задруге не би отишле у банкрот“, додаје Јоковић.

Он објашњава да се на тај начин гаси пожар из 2022. године, како се ти проблеми не би пренели у 2023. години.

„Наша групација је донела одлуку да то санира кроз сопствену производњу, прераду, дистрибуцију и све остало. Покушаћемо да се до 15. марта направи састанак са извозницима и министарством, биће и представници удружења и произвођачких организација, једноставно да знамо шта нам је чинити у 2023. години, да не идемо поново на крилима цене малине од 1.000 или 800 динара (за килограм)“, додаје Јоковић.

Он подсећа да се на крају добио контраефекат у коме су произвођачи постали колатерална штета.

Проф. Др Зоран Кесеровић

Једино решење у домаћем малинарству и воћарству професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду, Зоран Кесеровић види у наставку удруживању малих произвођача малине и осталог воћа у земљорадничке задруге, као и у стандардизацији садног материјала.

Кесеровић је навео пример Јужног Тирола у Аустрији, који може да послужи као пример добре праксе, јер су тамо произвођачи воћа власници односно акционари хладњача.

Према Кесеровићевим речима, Србија је прошле године извезла 30.000 тона малине мање него 2021. године, али је за ту мању количину остварила исти девизни прилив као годину дана раније када су извезене веће количине.

Извор:

Sve izvesnija niža cena maline, troškovi proizvodnje i dalje veliki

 

 

 

Srodni tekstovi

3 коментари

Aleksandar Sretenović 24. фебруар 2023. - 15:15

A što taj „stručnjak“ za malinu sam ne proda krajnjim kupcima malinu?

Одговори
Slobodan 25. фебруар 2023. - 22:03

Objavite puna imena i prezimena ljudi i firmi koja urusavaju brend i cenu srpske maline, na način sto uvoze stranu losu malinu pa je izvoze dalje kao nasu.

Одговори
Slobodan 25. фебруар 2023. - 22:17

Bice dobro ako bude 300 din zapamtite bice to bas dobro jel mislim da ce ova godina za sve vocare biti katastrofalna
Ja licno radim sa sljivom I visnjom I vec sada sam na 40% manje djubriva u odnosu na proslu godinu
Cene svih preparata su otisle u nebo I ne vidim isplativost velikog ulaganja Salim tim ni ocekivanog roda

Одговори

Оставите коментар