Како су климатске промене утицале на Србију?Ако заборавимо драматичне сцене поплава, суша или града који туче усеве, упливаћемо у тропску и суптропску климу.
Породица Видосављевић прва је у Власотинцу пре 40 година засадила киви. Некада по који плод, а данас расте као и у деловима Кине. У Србији данас имамо добар род и смокава, али и банана.
„Из године у годину све више рађа. Од овог једног стабла ове године очекујемо бар 200 килограма“, каже за ТВ Прва узгајивач кивија Драган Видосављевић.Киви је суптропско воће, али и тропско воће све боље успева на југу Србије. Пре три деценије су стабла смокве пре зиме морали да обмотавају пластичном фолијом или кукурузовином како не би смрзла.
„Поготово последњих седам-осам година, као да се налазимо на Јадранском мору или негде у Грчкој. Крене да рађа већ у мају месецу. Некад смо правили десетак тегли слатког, сад правимо стотинак од ове једне смокве“, каже Гордана Петковић из Лесковца.
Дивна Трајковић из Грделице каже да је лимун који узгаја раније уносила крајем септембра, почетком октобра, а сада не.
У двориштима на југу све је више егзотичних биљака.
Зашто се ово дешава – знају климатолози. Глобално загревање је нешто што је захватило целу планету, па тако ни наш регион није изузетак.
Извор:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=11&dd=01&nav_id=2049532
