Народ Хунза, који су настањени у истоименој долини на северу Пакистана уз саму границу са Кином, живе много дуже од просечног љуског века. Не само што су најдуговечнији народ на свету већ су и међу најздравијима. Верује се да своје здравље дугују специфичном начину исхране који се састоји углавном од биљне хране. Кључни састојак њихове исхране, а како се верује и здравља, су кајсије у свим могућим облицима од свежих до сушених, а за припрему хране углавном користе уље од коштица ове воћке. Сама долина Хунза препуна је стабала кајсија које овај народ обилно користи у исхрани.
Римљани донели саднице
Кајсија (лат. Prunus armeniaca) је вишегодишња биљка чије стабло расте између осам и 12 метара. Верује се да су се кајсије у исхрани користиле још у праисторији, али сматра се да потичу са североистока Кине. Прве кајсије у античку Грчку је донео Александар Македонски, а први засади никли су захваљујући Римљанима који су саднице пренели са подручја данашње Јерменије. Највећи произвођач овог воћа на планети је Турска са годишњом производњом од 730.000 тона. Према подацима Републичког завода за статистику у Србији има око 1, 7 милиона стабала овог воћа а годишње се у просеку произведе око 40.000 тона кајсија.
Корен кајсије је вретенастог облика, састављен од главног стабла и бочних, разгранатих коренова који се шире и дубоко продиру у земљу а уједно пружају подршку самом стаблу. У зависности од географског положаја и климе најчешће цвета почетком априла. Бели или бледо ружичасти цветови појављују се на грана пре него што само стабло олиста због чега је кајсија осетљива на касне пролећне мразеве. Берба кајсија најчешће почиње у августу, осим раних сорти које дозревају већ крајем јуна. Просечан животни век једног стабла је између 15 и 20 година, а пуну зрелост достиже након пет до седам година. Зрело стабло у пуној родности даје у просеку између 100 и 300 кг плода.
Плод кајсије је изузетно здрав зато што садржи велику количину антиоксиданата који су кључни за јак имунитет, смањење стреса и јачају способност организма да се боље штити од инфекција, упала и других болести. Садрже лако сварљива влакна па свакодневно конзумирање кајсија чистити тело од токсина и бактерија. Ова воћка је богат извор витамина А, Е, Б и Ц, као и фосфора, калијума, калцијума, магнезијума. Садржи и бета каротен који јој даје специфичну наранџасту боју. У свежем стању кајсија има врло мало калорија свега 34 у 70 грама овог воћа колико је у просеку тежак један плод. Ово воће је богато калијумом који је важан за здравље срца и регулисање крвног притиска. Бројна научна истраживања су доказала да исхрана богата калијумом значајно смањује крвни притисак што за резултат има 24 одсто мањи ризик од срчаног и можданог удара.
Илустрација: Кајсија је одлична и за прераду
Међутим, важно је напоменути да особе које имају кардиоваскулрне или бубрежне проблеме не треба да једу превише кајсија посебно уколико су на редовној терапији. Због обиља витамина А и бета-каротена кајсије су добре за здравље очију. Имају висок садржај воде, што их чини освежавајућим воћем које доприноси хидратацији организма. Кајсије су добре и за здравље коже, побољшавају варење, снижавају шећер и холестерол, штите јетру.
Полемике око коштица кајсије
Током процеса сушења кајсије губе минимално од својих нутријената, али је важно напоменути да се повећава концентрација шећера због чега су слађе и калоричније. Уколико се чувају на сувом, хладном и тамном месту у добро затвореној амбалажи суве кајсије се могу конзумирати месецима.
Последњих година међу стручњацима воде се велике полемике око коштица кајсија које садрже једињење амигдалин које се у телу може претворити у цијанид врло отровну супстанцу опасну по здравље због чега би треба бити врло опрезан у конзумирању коштица овог воћа. Има и заговорника теорије да амигдалин наводно може да помогне у лечењу тумора, али то није научно доказано.
Зато је много безбедније користи уље од коштица кајсија зато што је амигдалин осетљив на топлоту и током прераде се може смањити и разградити. Ипак, ваља нагласити да је ово уље, иако богато есенцијалним масним киселинама, витаминима Е и К и антиоксидансима, изузетно је калорично па га треба умерено користити. Због својих хидратантних својства често се користи у козметичким производима, али и у ароматерапији јер има општајуће и умирујуће дејство које може помоћи у смањењу стреса.
Драгана Петровић
