Према процени пољопривредних стручњака у наредних пет до осам година производња јагода у потпуности ће прећи на савремени узгој. Недостатак радне снаге у шпанској покрајини Уелва у Андалузији, који је само још више дошао до изражаја избијањем пандемије коронавируса, натерао је узгајиваче овог воћа да пређу на хидропонски узгој, који полако али сигурно узима маха у гајењу јагода широм света. Предност оваквог начина је не само у олакшаном сађењу и одржавању засада, већ пет пута смањује потребу за радном снагом током бербе.
Шта је хидропонски узгој?
Хидропоника је техника гајења биљака изван земљишта најчешће у заштићеном простору. У поређењу са класичним узгојем у земљишту главне предности оваквог начина гајења јагода је интензивнији и бржи развој биљака, већи принос, квалитетнији плодови, већа заштита од болести и штеточина што за последицу има уштеду када је у питању коришћење средстава за заштиту биљака. Хидрапоника је узела маха последње четири деценије, иако ово није нов начин гајења биљака. Постоје докази да се овакав систем узгоја користио још у време старог Египта. Лако је применљив и не захтева посебну едукацију, користе се природни материјали а принос се може удвостручити, а неретко и утростручити у односу на стандардне методе гајења јагода на отвореном пољу.
- Нико не жели да бере јагоде савијен по цео дан на њиви. Осим тога нижи трошкови уградње хидропонских система били су одлучујући фактор да све више узгајивача јагода пређе на овај начин. У потеку смо имали договор са холандском компанијом која је производила олук који се користи у плантажама и која је била задужена за монтажу стакленика на фармама. Међутим, то нам је било скупо пре свега због транспорта од Холандије до Шпаније, па смо одлучили да сами производимо специфичне хидропонске олуке за узгој јагода што је драстично појефтинило прелазак на овај савремени начин узгоја јагода – рекао је шпански узгајивач Сантјаго Камано који је прошле године хидропонски систем узгоја јагода поставио на 50 хектара.
Уместо пластеника и стакленика он је своје јагоде заштитио специјалном фолијом која личи на противградне мреже. На овај начин је, како каже, јагоде заштитио од агресивних временских услова као што је јако сунце или киша, тако да воће беру одмах након пролећног пљуска, јер плодови остају суви и чисти. - Приметио сам да има мање трулежи, па је принос јагода прве класе скочио дупло. Исхрана је контролисана у посебном рачунарском центру који је повезан са сензорима у земљи, па биљка добија храну тачно онолико колико јој је потребно – рекао је Сантјаго.
Како раде у Аустралији?
Аустралијски фармери сматрају да је будућност узгоја јагода у ваздуху. Узгајивачи овог воћа у близини града Кебултаре, који се налази 44 километара од Брисбејна направили су висеће вртове на 22 хектара јагода. Саднице јагода посадили су у џакове од кокосових влакана са супстратима који су постављени на специјално дизајниране уске столове 90 сантиметара изнад земље. Кроз систем наводњавања кап по кап биљке се снабдевају водом и хранљивим састојцима. Комбинујући вертикални узгој са хидорпонским системом јагоде саде на отвореном, јер како кажу, природно сунце даје плодовима неопходну сласт и специфичан укус јагода.
- Столови са јагодама су дуги 90 метара, узгој је много лакши и атрактивнији, квалитет плодова знатно бољи и што је најважније берба је знатно олакшана. Осим тога, овакав начин узгоја јагода продужава сезону и у зависности од сорте имамо две, па чак и три бербе у сезони – објашњава Кети Блек која се три деценије бави узгојем јагода.
Она истиче да овакав начин гајења има више предности него мана. Столови су постављени у висини кукова, што омогућава фармерима бржи и лакши преглед, те уочавање проблема у засадима. - Из искуства могу да кажем да имамо мање проблема са болестима, а посебно са штеточинама као што су мишеви и зечеви који су раније уништавали наше јагоде. Осим тога имамо бројне еколошке предности, контролисаном употребом за 50 посто смо смањили потрошњу воде и ђубрива. Чак и ако дође до мањег отицања сав вишак воде иде директно на траву па наше земљиште остаје здраво – нагласила је госпођа Блек.
Она тврди да су јагоде узгајане на овај начин много крупније и слађе у односу на класичан сађење и гајење на површини земље. У зависности од сорте по жбуну уберу од пола до килограм јагода које су углавном прве класе. Најважније од свега је што нам је потребно три пута мање радника за бербу која је много лакша и бржа – додала је Кети Блек из Аустралије. - Извор: Агробизнис магазин
