На раст, развој и плодоношење шумске јагоде, поред климатских и педолошких услова, као и наследних особина, пресудан утицај има примењена агротехника.Светлост значајно утиче на развој бокора, принос и квалитет плодова, па је потребно гајити је у подручјима са великим бројем сунчаних дана и прохладних ноћи.
Током зимског периода, заштићена снежним покривачем, може да поднесе и до –35 степени, док у случају голомразице измрзава на -20. Међутим, позни пролећни мразеви могу оштетити цветне пупољке, отворене цветове или тек заметнуте плодове, па чак и плодове у првим фазама развитка.
Потреба шумске јагоде за великом количином воде у току вегетације условљена је релативно плитким кореновим системом, великом лисном масом, са великим бројем генерација листова и начином гајења.
Најбоље успева на плодним, растреситом, пропусном и хумусном земљишту (са више од 4% хумуса, са оптималном пХ вредности од 5,0 до 6,5).

Илустрација: Најзаступљенији систем гајења шумске јагоде је на полиетиленским фолијама са гредицама
Брдско-планинска подручја преко 500 метара надморске висине савршено јој одговарају, а најбоље је користити отворене и благо нагнуте терене (2-5 степени). Да би побољшали физичко-хемијске особине земљишта, потребно је повећати садржај хумуса, а често и садржај важних елемената, односно фосфора и калијума. Количине ђубрива зависе од типа, структуре и плодности земљишта, као и од резултата претходно урађене агрохемијске анализе са препоруком за ђубрење које се обавља пре риголовања. Оптимални садржај хумуса (3–4%), лако приступачног фосфора P2O5 (8–10 мг/100 г ваздушно сувог земљишта) и лако приступачног калијума K2O (18–20 мг/100 г ваздушно сувог земљишта).
Најзаступљенији систем гајења шумске јагоде је на полиетиленским фолијама (PE фолије) са гредицама. Оштећене или суве листове требало би одстранити, прегледати коренов врат и централни пупољак, а уколико је коренов систем добро развијен приступити садњи. Садити кад је време облачно, а припремљено земљиште умерено влажно, ручно у претходно направљеним отворима на фолији. Водити рачуна да се живићи посаде на правој дубини до нивоа кореновог врата и да им се жиле равномерно распореде у земљишту, после тога добро залити.
Летња садња јагоде на гредицама прекривеним полиетиленском фолијом подразумева обавезно постављање система за наводњавање „кап по кап˝ и ово је једино прихватљив систем наводњавања и инсталира се испод фолије, па су губици влаге скоро занемарљиви.
Нега јагоде гајене на полиетиленској фолији састоји се у одржавању земљишног простора између гредица, ђубрењу фертигацијом (кроз систем за наводњавање) и додатном исхраном преко лишћа (фолијарно), наводњавању, заштити од проузроковача болести и штеточина, уклањању корова и старог лишћа. Поред редовне обраде земљишног простора између фолија, препоручује се и застирање органским малчевима као пшенична и ражена слама, сено слабијег квалитета, уситњена кукурузовина, плева, струготина од четинара или други подесан материал, дебљине застирања око 5 цм. Тако се спречава пораст корова, стварање покорице на површини и губитак влаге из земљишта испаравањем, чиме се спречава прљање и труљење плодова за време падавина.
дипл. инж. Горан Светозаревић, ПССС Пирот
Извор: https://www.agrotv.net/uslovi-za-gajenje-sumske-jagode/
ФОТО: Pixabay


