Малинарство је једна од ретких економских активности у којима Србија представља важан фактор на светском тржишту, с обзиром на обим од око 20 одсто светске производње. Производња малина у Србији претежно се обавља за светско тржиште јер на локалном нивоу има мали број купаца. Наиме, 85-90% произведене српске малине иде у извоз.
Извоз замрзнуте малине, као одрживи облик конзервисања сировине, претежно је усмерен ка земљама ЕУ (Немачка, Француска, Белгија, Аустрија итд.), и последњих година је под сталним притиском. Слабија ценовна конкурентност српске замрзнуте малине у односу на производњу исте у Пољској и Украјни, као и очигледна ценовна оријентисаност западних земаља, потпомогнута је и увећавањем њихове сопствене производње.
Последње деценије у Србији су приметне нове инвестиције у малинарској производњи, које су усмерене пре свега ка повећању извоза свеже малине, за коју се може добити 2-3 пута већа цена у односу на замрзнуту, или ка производњи скупих прерађевина од малине, на којима се такође може више зарадити. Инвестира се у подизање малињака у заштићеном и полузаштићеном простору како би се продужио период сазревања малина (са два на шест месеци) и тиме омогућио њихов извоз у свежем стању и ван сезоне уз двоструко или троструко већу зараду.
Такође, приметна су нова улагања и у осавремењавање технологије производње што подразумева квалитетан садни материјал, избор нових сорти премиум квалитета за гајење у једно- и двогодишњем циклусу, иновације у заштиту од неповољних утицаја спољашње средине, уз осавремењавање паковања и брендирање саме производње на локалном нивоу.
Један од основних елемената савремене производње малине ван сезоне свакако је сортимент. Сортимент једнородних сорти стоне малине стално се унапређује и он пре свега подразумева гајење сорти крупних, светло црвених и привлачно сјајних плодова одличног укуса који не тамне ни у пуној зрелости, како је то дефинисао родоначелник сортимента ове групе PARC Agassiz, Канада и њихов селекционар др Дабени осамдесетих година прошлог века. Круну овог селекционог рада представљала је сорта „Tulameen“ која се крајем XX века почела продавати под сопственим именом на париским пијацама, што је био сам почетак светског брендирања сортимента свеже малине. Тада су у Србији почели да се подижу и први малињаци са сортама „Tulameen“ и „Glen Ample“, родоначелницима сортимента свеже малине код нас. Ова производња на светском нивоу је била праћена и специјалним начином паковања (тзв. МАП технологија чувања плодова у малим паковањима, у условима модификоване атмосфере). Данас је сортимент стоних једнородних малина и даље у развоју, изнедривши читав низ нових сорти тзв. премиум квалитета код којих су све горе наведене особине доведене на још већи ниво, уз изражену транспортабилност и трајашњост плодова, оличену у пролонгираном тзв. „shelf-life“ (период од брања до конзумирања).
Илустрација: Нове инвестиције у малинарској производњи усмерене су ка повећању извоза свеже малине која је 2-3 пута скупља у односу на замрзнуту
У селекционом раду данас предњачи Холандија (компанија АББ), која је и иначе део тржишта ЕУ са најдужим стажом у производњи ситног воћа током целе године, комбинујући производњу на отвореном и у затвореном (заштићеном) простору. Данас је технологија производње малине доведена на ниво већ остварен код јагоде, а то је 12 месеци у години. У комерцијалној продаји у Србији поред поменутих могу се набавити и швајцарска сорта „Tulamagic“ као и калифорнијска „San Rafael“.
Сортимент двородних малина посебно је интересантан за производњу плодова ван сезоне. Двородне сорте малине имају читав низ предности у односу на једнородне: једна од најзначајнијих је развучен (вишемесечни) период бербе који се протеже од средине лета до касно у јесен. Даље, гајење ових сорти у једногодишњем циклусу који подразумева уклањање изданака у шпалиру у јесен омогућава њихово гајење и у климатима које одликују како оштре тако и благе зиме, а сама резидба је знатно јефтинија у односу на једнородне сорте. Двородним сортама малине неопходна је температура од свега 15 степени за почетак диференцијације родних пупољака у односу на 30 степени колико је потребно једнородним сортама, као и свега десетонедељни период излагања температурама од 7 степени за улазак у нову вегетацију, што је свеукупно омогућило одрживије гајење двородних сорти малине ван сезоне и током целе године.
Овде разликујемо технологије гајења двородних сорти у једнородном и двородном систему гајења, где се овај последњи може обављати на пољу и у заштићеном простору, путем гајења различитих сорти и применом различитих система резидбе. Комбинација сорте/технологије обезбеђује додатну могућност за проширење сезоне бербе.
У погледу технологије гајења, један од основних помотехничких захвата у гајењу двородних малина којим се одлаже берба до касно у јесен јесте прекраћивање младих изданака на висини 80-120 цм, или оквирно на 10. нодус касно у пролеће или рано у лето. Пинцирање се ради обично на 50 % младих изданака, како би се продужила берба. Одлагање бербе креће се у распону од десетак дана (сорта „Полка“) до 38 дана („Enrosadira“), с дужином трајања бербе од педесетак („Himbo top“) до чак преко 80 дана („Полка“), мада има наговештаја да сорте са већом продукцијом изданака лошије реагују на пинцирање. Код родних сорти које плодоносе до касно у јесен пролонгирање овако дуге бербе није сврсисходно јер неће успети да донесу сав род пре појаве нижих јесењих температура.
Густина склопа такође је важан параметар у технологији гајења малина ван сезоне, нарочито када се ради о систему уских пантљика. Генерално је правило да се код двородних сорти у првој години оставља до 10 изданака по дужном метру пантљике, а у другој четири до пет, нарочито код сорти које развијају бујне изданке, где им је потребно више животног простора за неометано одвијање физиолошких процеса и добијање квалитетног рода. С обзиром да се у двородном систему гајења мора обезбедити простор и за зреле и за младе изданке, организација простора је таква да се развој младих изданака усмерава по ободу пантљике док се зрели изданци позиционирају у цетру шпалира. Темпирањем производње плодова може се уприличити и до пет берби у двогодишњем циклусу код двородних сорти.
Илустрација: Поред квалитетног сортамента важна је густина склопа нарочито када се ради о систему уских пантљика
Глобалне климатске промене које резултирају у екстремним временским неприликама, процеси урбанизације који гурају пољопривреду ка мање повољним условима животне средине, с једне, и потреба да се изађе у сусрет растућим захтевима тржишта у смислу бољег квалитета производа, смањењу употребе пестицида, сигурности хране и одрживости самих производних процеса јесу изазови на које је и вансезонска производња малине нашла одговоре. Заштита малине од неповољних утицаја животне средине попут штетних мразева, високе температуре и јаке инсолације, суше и ветра, кише и града усмерила је технологију гајења ка заштићеном простору, уз садњу на сталном месту или путем коришћења специфичног садног материјала (контејнерски садни материјал или дуги изданци изложени ниским темпеартурама у хладњачи ради прикупљања довољног броја цхиллинг-јединица износе се и саде на стално место, тј. у саксије или хранљиве супстрате, у специфичној технологији гајења (садња на банкове прекривене агротекстилом или у хранљиве супстрате у врећама, под наслоном и у систему фертиригације.
Скупа производња у заштићеном простору даље је унапређена гајењем малине у полузаштићеном простору (засади под полиетиленским надстрешницама и мрежама) као економски прихватљивијом алтернативом у циљу заштите од града, високих температура и инсолације. Последњи напредак је остварен почетком овог века у погледу примене обојених мрежа које могу бити неутралне (сива, бела бисерна) или фотоселективне (црвена, жута, плава, зелена). Мреже су различите густине и дебљине ткања, у зависности од намене (засена, противградна, заштита од инсеката), културе и климата. Сем црне мреже која се обично користи за засену и не мења квалитет светлости, остали типови обојених мрежа су дизајнирани да модификују светлост у смислу филтрације спектралног опсега у зони ултраљубичастог (УВ), видљивог и инфрацрвеног (ИЦ) дела спектра и шире, као и да расејавају пропуштену светлост. Фотоселективне мреже представљају заправо мешавину природне, немодификоване светлости која пролази кроз рупе ткања у мрежи, заједно са дифузном (спектрално модификованом) светлошћу која се емитује проласком кроз фотоселективно предиво. Релативни садржај природне и модификоване светлости као и фактора засене одређена је дизајном/густином предива и хроматинским и светлосно-расејавајућим адитивима, одабраним за сваку хортикултурну врсту.
Илустрација: Узгој малине у заштићеном простру јесте скупљи, али је и многоструко исплативији, а берба може да потраје до новембра
Фотоселективне мреже остварују и одређене ефекте у погледу сузбијања болести и штеточина: жута боја нпр. привлачи одређене инсекте (ваши, трипсеви и бели лептирићи који се накупљају се на врховима мрежа) док бисерна боја делује као репелент на њих. Феномен „меморије мреже“ чини да се остварио мањи инфекциони потенцијал код одређених гливичних обољења (Alternaria), када су се користиле горе поменуте боје фотоселективних мрежа. Накупљање више антиоксиданаса у плодовима под дејством жуте и бисерне мреже учинио је да они буду отпорнији на развој болести складишта настале развојем ове фитопатогене гљиве. У воћњацима су применом фотоселективних мрежа остварени и позитивни ефекти у погледу заметања плодова, времена бербе, унутрашњег и спољашњег квалитета плода.
др Дејан Маринковић/ПССС Београд
Извор: https://www.agrotv.net/proizvodnja-maline-van-sezone-mogucnosti-i-izazovi/
