Како и када треба садити воће ако је сушна јесен као ова?

Аутор: Gdjakovic
432 посета

Стручњак института за воћарство из Чачка Дарко Јевремовић говорио је за ТВ К1 о томе како овогодишње прилике утичу на воће и садњу воћака. Он сматра да високе температуре свакако утичу на јесењу садњу  али немају никаквих негативних последица по биљке:“ Међутим, оно што задаје проблеме јесу пре свега  висока температура и смањени садржај влаге у земљишту, пре свега за обраду земљишта, као и орање и даљу припрему земљишта за садњу.  То оно што је у неком тренутку било актуелно, али сада се ситуација поправила јер је у доста предела било падавина ових дана тако да очекујемо да ће произвођачи врло брзо припремити своје парцеле и успети да посаде на време све планиране површине“.

Када говоримо генерално, садити се може од сада па све до априла односно маја месеца наредне године. Предности јесење садње су те што воће раније на пролеће крене јер  корен раније почиње са својим радом и то воће раније креће у вегетацију и оно што треба да избегавате јесте  заливање. Међутим, ове године ће и јесења садња изискивати одређене количине воде кроз мере заливања садница. Када говоримо о пролећној садњи за њу је карактеристично да обавезно морамо заливати саднице и то неколико пута, не само после садње већ и у наредних неколико дана уколико пролеће буде буде суво и без падавина.

Воће може да се сади и када има снега

„Воћке су најзахвалније за садњу сада у јесен“ закључује наш стручњак и додаје: „ Ако можете да се организујете препоручљиво је садити у јесен а уколико то не урадите можете садити воће и током децембра и током јануара месеца, само је битно да температуре буду изнад нула степени. Може се радити чак и по снегу уколико је температура изнад нуле, ако нема никаквих последица по биљке онда неће доћи до измрзавања јер када постоји земљиште у зони корена он је потпуно заштићен од измрзавања“.

Институт у Чачку познат је и по производњи садног материјала, пре свега шљива али и других воћки. „У понуди имамо готово све дрвенасте врсте, а производимо и саднице јагодастог воћа а такође и малина. Имамо пре свега сорте које су створене у Институту за воћарство у Чачку где доминирају сорте шљива попут чачанске родне која је по потражњи број један сорта, затим је ту чачанска лепотица, сорта нада која је створена последњих неколико година и ту су још сорте стенлеј и пожегача као и неке сорте које се доста дуго гаје на територији Србије“ објаснио је Јевремовић.

Према речима др Дарка Јевремовића интересовање из године у годину се повећава. Купце пре свега занимају саднице шљиве. Нарочито је то изражено после пандемије јер је порасло интересовање за здравом храном и за неким старим сортама. Из Института примећују да последње три до четири године производња и продаја садница шљиве не само у Србији расте. Они сматрају да је то последица отварања значајног броја великих дестилерија које су сада исказале потребе за сировинама односно плодовима воћа. Други разлог је и значајан извоз свежег воћа као и сушених плодова.

У ери дигитализације и куповине на даљину садни материјал Института може да се поручи „он лине“ и достави курирском службом.

Основ врхунске воћарске производње су земља и квалитетна подлога, односно садни материјал. Не тако давно били смо лидери у производњи садног материјала, о чему говори и податак да је од овог посла до деведестих година прошлог века живело десетак села трстеничког краја. Дуга традиција и одлично савладан занат су само неколицину породица оставили у озбиљној причи због познатих ломова у ондашњој држави.  Једни од њих су и Антићи из Љубаве, са преко пола века пословања.

Садња почиње оног тренутка када биљка дође у фазу мировања, а то је период од 1. новембра до око 10. априла, у зависности од јесењих раних мразева, и пролећних температура. Уколико земљиште нема услова за орање, копају се веће јаме и то 50 до 60 цм ширине и минимум 40-ак центиметара дубине. Препоручљиво је да се након копања јама у њих убаци од 2 до 4 лопате прегорелог стајњака. Убачени стајњак који се налази на дну јаме прекрити слојем ситне земље, дебљине од 10 до 15 цм, да стајњак не би дошао у контакт са кореном засађене саднице. Код контејнерских садница копа се јама ширине 40 цм и дубине од 30 цм. Уколико има стајњака, у јаму убацити 1 до 2 лопате, а затим дно јаме прекрити ситном земљом. Земљу око биљке не треба газити, већ треба ручно додавати земљу, па поливати и поступак понављати више пута. Уколико немате стајског ђубрива, по врху јаме након садње додати око 50 грама НПК ђубрива. Код јесење садње се препоручује прекраћивање садница виших од 2м на висину од 1,6 м од површине земље. Затим, крајем фебруара и почетком марта месеца, пререзати на висину од 80 до 120 цм, у зависности од врсте и сорте воћа. Прскање корова хербицидима треба избегавати,  јер може доћи до фаталног сушења саднице. Да би се биљка лакше развијала треба је заштитити од болести и штеточина.

Произвођачи морају имати на уму и да се све грешке направљене приликом подизања воћњака више никада не могу поправити,  и изазивају смањење продуктивности и економску штету.

Горан Ђаковић

Srodni tekstovi

1 коментар

Оставите коментар